Kala ima zadebljalo podzemno stablo – krtolu (lukovicu). Nema nadzemno stablo već krupni kopljasti listovi izbijaju pravo iz vlažne zemlje. Na isti način se razvijaju i prelepi beli cvetovi na dugačkoj mesnatoj dršci koja može da bude visoka i preko jednog metra. Takvi cvetovi se za vreme zimskih meseci prodaju za ...
READ MORE +
SOMBOR - Selo Telečka je nekada, osim po proizvodnji duvana, bilo poznato i po proizvodnji guščjeg mesa i džigerice. Danas su malobrojne porodice koje drže guske, a onih koji u svojim dvorištima imaju i po nekoliko stotina gusaka odavno više nema. Izuzetak su Monika i Zoltan Varga, mladi bračni koji je odlučio da ...
READ MORE +
Težina jaja domaće živine zavisi od vrste, rase, jedinke (individue), ali i od faktora spoljne sredine. Prosečne težine jaja nekih vrsta domaće živine su: guska endemska 215 grama, ćurka 75 grama, plovka mošusna 70 grama, plovka pekinška 80 grama, kokoš leghorn 58 grama, morka (biserka) 48 grama. Živina će nositi ...
READ MORE +
Što je za Leskovac paprika, za Arilje malina, za Šumadiju šljiva – to je za Feketić višnja. Feketić je oveće selo u opštini Mali Iđoš u Bačkoj. U ovom selu u svakom dvorištu su posađena dva-tri stabla višanja posebne vrste. Kakva bi bila višnja iz Feketića ako ne crna, kažu u šali meštani, aludirajući na naziv sela ...
READ MORE +
Iako je Božićna zvezda jako popularna biljka i gotovo neizostavan detalj kuca I stanova tokobožićnih novogodišnjih praznika, jako ju je teško održavati. Ova biljka inače potiče iz toplijih krajeva u ekvatorskom pojasu, pa iz tog razloga voli toplotu. Nakon kupovine Božićne zvezde svakako pripazite da je ne čuvate ...
READ MORE +
Broskva ili podzemna keleraba je dvogodišnja kupusnjača koja se malo gaji u našim baštama. Prve godine razvija zadebljao koren i lisnu rozetu (za razliku od kelerabe gde je zadebljala stabljika), a druge cveta i donosi seme. Gaji se zbog zadebljalog korena koji se koristi u ljudskoj ishrani. Može se gajiti na dva ...
READ MORE +
Proizvodnja pčelinjih matica po Dulitlovom metodu. Iz prakse profesionalnog pčelara Miodraga Mije Novakovića iz Pinosave kod Beograda. Kontakt telefon: 064/2303-079. Pogledajte tri veoma interesantna i poučna video priloga: https://www.youtube.com/watch?v=S3sSfQKuVgw ...
READ MORE +
Za razliku od standadnih soti maline (vilamet, miker, tiulamen), dvorodnu sortu polku treba što ranije pripremiti za prolećni vegetacijski start. Tokom decembra ili januara, kada se suvi i topliji dani, treba da posečete malinu na visinu 5 do 10 cm, što niže to bolje, ali ne ispod nivoa zemje, da ne bi ulazila vlaga ...
READ MORE +
Uzgoj srpskih autohtonih sorti voćaka i vinove loze – šansa je koju ne bi trebalo da propustimo. Mnoge stare sorte su bsrećom sačuvane, a zbog tražnje za organskim proizvodima – uzgaja ih sve više voćara amatera, ali ima i većih komercijalnih zasada. Ovoga puta reći ćemo nešto više o starim sortama jabuka i ...
READ MORE +
Šumadijski čaj se u našim krajevima pravi od šljivovice, a može i od komovice. U metalnu(emajliranu) posudu stavite četiri kašike sećera da se karamelizuje. Kada to postignete, skinite sa ringle pa dodajte odmah 250 ml rakije, jačine od 17 do 20 gradi i 250 ml vode. Vratite na ringlu da prokuva i da se šećer ...
READ MORE +