Sprečite da se ovogodišnje bolesti paradajza prenesu u iduću godinu

Paradajz je sklon različitim gljivičnim, virusnim i bakterijskim oboljenjima, sa kojima se borimo tokom cele sezone uzgoja.

Sigurno ste se susreli sa plamenjačom, pegavostima lista i sličnim oboljenjima, koristeći neka od konvencionalnih ili ekoloških preparata.

Kako biste iduće godine umanjili mogućnost da paradajz ponovo oboli (što ipak najviše zavisi od vremenskih uslova), napravite nekoliko preventivnih mera:

–  Zaražene ostatke paradajza ne ostavljajte u bašti ili njivi. Virusi, bakterije i gljivice prodiru u zemlju, tamo ostaju i samo čekaju iduću godinu da se ponovo „zalepe“ na zdravu biljku. To važi i za druge useve  (krastavci, bundeve, krompir).

–  Zaražene ostatke nemojte bacati ni u kompost, jer ćete tako preneti oboljenje na zemlju. Zražene biljne ostatke treba spaliti.

–  Dezinfikujte kolje koje koristitite za vezivanje paradajza. Prvo maknite vezice i bacite ih. Bilo da se radi o drvenim, metalnim ili plastičnim pritkama, očistite ostatke zemlje i očetkajte ih žičanom četkom za alat..

Kolje nakon toga  dezinfikujte hlorom u razmeri 1 deo hlora, 9 delova vode. Rastor hlora i vode ulijte u veliku posudu (veliko korito) i ostavite kolje najmanje pola sata. Dezinfekciju možete da napravite i sa amonijum-hloridom, gde je jedna kašika dovoljna za 4,5 litara vode ili sa vodonik-peroksidom. Posle dezinfekcije kolje se suši na vazduhu i smešta na suvo mesto da prezime. Jedan od načina dezinfekcije je da se kolje  pređe  plamenom, najbolje pomoću brenera.

(Mojeselo)