Vinova loza je biljka kojoj niske zimske temperature mogu naneti velike štete, naročito ako se spuste ispod -20° C. Različite sorte ispoljavaju veću ili manju osetljivost na zimske mrazeve i na osnovu mnogobrojnih ampelografskih istraživanja sve sorte se mogu podeliti, uslovno, u tri grupe:
Prvu grupu čine sorte koje izmrzavaju od -15° C do -18° C i u nju spadaju blatina, kratošija, vranac, prokupac, začinak, smederevka, plovdina, slankamenka bela, kraljica vinograda, kardinal, afus ali, crveni drenak i muskat italija. U pojedinim vinogorjima Srbije zabeleženi su mrazevi od – 16 stepeni, pa je u njima moguće da su delimično stradali lastari i okca.
Drugu grupu čine sorte čine sorte koje izmrzavaju od -20° C do -24° C i u nju spadaju frankovka, probus, game bojadiser, kranjski bojadiser, župski bojadiser, žilavka, župljanka, Čapski biser, Šasla, muskat hamburg, beogradska rana, demir kapija, gročanka i beogradska besemena.
Treću grupu čine sorte koje izmrzavaju ispod -24° C i u nju spadaju burgundac crni, game, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, burgundac beli, burgundac sivi, muskat otonel, rizling italijanski, rizling rajnski, semijon, sovinjon beli, traminac, šardone.
Ovakav podela sorti je nastala posle više decenijskog ispitivanja na različitim lokalitetima i uglavnom se pokazala kao tačna u većini vinogradarskih zemalja gde se javljaju ekstremno niske zimske temperature.
Otpornost sorte zavisi od niza činilaca ali je najvažnije kakvi su uslovi bili u prethodnoj vegetaciji tj. kolika je bila rodnost, kakva je bila primenjena agrotehnika i zaštita, kakvi su bili agro ekološki uslovi i kakva je bila jesen pred zimu u kojoj se loza pripremala za prezimljavanje (koliko dobro su sazreli lastari i zimska okca na njima).
U zavisnosti od stepena izmrzavanja, mogu izmrznuti samo glavni pupoljci u okcima, glavni pupoljci i suočice, celi jednogodišnji lastari, krakovi kordunica, stablo i svi nadzemni delovi čokota, a nekada i ceo čokot.
(Novosti)
