Manje iskusni vinogradari kad na čokotu uoče grozdove sa crnim ugljenisanim bobicama, pretpostave da je to posledica visokih temperatura (žege). Međutim, reč je o karantinskoj bolesti – crna trulež grožđa.
Simptomi se javljaju na svim delovima čokota, ali je najštetnija na grožđu. Na listovima nastaju nepravilne pege veličine 1–5 mm. Pege su svetlo smeđe boje, oivičene tamnijom linijom a u okviru pege se nalaze crna plodna telašca (piknidi). Na lastarima se pojavljuju sitne pege kao na lišću. Pri ranijem napadu bobice se smežuraju i potamne, kod napada starijih bobica nastaju žućkaste mrlje koje obuhvataju celu bobicu, koja se smežura i pocrni. Na peteljkama lista nastaju duguljaste tamnosmeđe do crne pege koje prouzrokuju sušenje čitavog lista.
Gljiva prezimljava u opalim bobicama na površini zemljišta ili na zaostalim zaraženim trulim grozdovima na čokotu. U proleće po kretanju vegetacije primarnu infekciju obavljaju askospore i piknospore, koje se oslobađaju posle kiše. Na temperaturi od 13 stepeni dužina vlaženja lista za infekciju je 12 sati, a na 18 stepeni 8 sati. Kiša i vetar su najčešći prenosioci zaraze.
Zaražene grozdove i zaraženu lozu treba orezati i spaliti. Hemijska zaštita se obavlja pre i posle cvetanja, istovremeno sa zaštitom protiv pepelnice i plamenjače, uz upotrebu fungicida na bazi bakra, kaptana, cimoksanila, folpeta ili kresoksim-metila.
(Mojeselo)
