Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama.
Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice ujednačene krupnoće i boje. Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa. Da bi se na okućnici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta.
U okviru vrste Vitis vinifera postoji velikibroj stonih sorti koje se odlikuju visokim kvalitetom grožđa, ali su osetljive na peronosporu i oidium. Kod nas se najviše i najradije gaje sledeće stone sorte: Čabski biser, Kraljica vinograda, Beogradska rana, Gročanka, Demir kapija, Kardinal, Muskat hamburg, Afuz-ali i Italija. Ove sorte su manje pogodne za okućnice i prostore blizu ljudskih prebivališta, jer zahtevaju kompletnu zaštitu tokom vegetacije, to jest od šest do deset prskanja. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima.
U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitog vremena sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte Lasta, Ljana, Moldova, Strašenski, Muscat de st. Vallier
LASTA – prva domaća stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i Muskat Hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili čardakliji.
LJANA – novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.
MOLDOVA vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.
STRAŠENSKI – moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.
MUSCAT DE ST. VALLIER – jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veličine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na peronosporu, a srednje otporna na oidium i sivu plesan.
Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.
P.S. Uskoro objavljujemo spisak rasadnika koji poseduju lozne kalemove stonih sorti grožđa koje se ne prskaju!
(Moje selo)
