NAJNOVIJE

REZIDBA VINOVE LOZE: Vrste okaca na čokotu

Za pravilnu i adekvatnu redovnu – zimsku rezidbu, odgovarajuće opterećenje čokota rodnim okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa, neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru ili luku. U osnovi jednogodišnjeg lastara uočavaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena kolenca sa okcima).

Ova vrsta okaca se naziva spavajuća ili slepa okca. Po svom anatomskom sastavu spavajuća okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka).

Ova okca na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kreću, ali godinama ostaju živa kao biološka rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavajućih okaca nateraće se voda u njih i izazvati njihovo kretanje. Takođe, mogu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba jednogodišnjih lastara na tzv. čepove, koji nose samo jedno crno okce ili su čak i bez njega.

Spavajuća okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. Ako spavajuće okce, pod određenim uslovima, krene i razvije se u nerodni lastar, taj lastar se naziva jalovak. Iznad spavajućih okaca, ali ipak blizu osnove lastara nalazi se jedno, ređe dva okca koja su nešto krupnija od spavakućih okaca i nazivaju se crna okca. Anatomski posmatrano, ova okca se sastoje od po dva pupoljka. Po pravilu crna okca pri redovnoj rezidbi ne kreću, međutim, ako se reznik ili kondir oreže kratko na jedno okce, tada i crno okce kreće i najčešće se razvija u nerodan lastar.

U normalnim uslovima, pri redovnoj rezidbi, crna okca se ne uzimaju pri planiranju opterećenja kondira i lukova rodnim okcima. Kada normalna (prava) okca u toku zime izmrznu, na crna okca se računa, ali ne radi roda u tekućoj godini, već radi obnove vegetativnog i rodnog potencijala čokota za narednu godinu. Na crna okca se obavezno računa, odnosno na lastare dobijene iz njih, kod oblika čokota na kojima se primenjuje samo dugi način rezidbe.

Iznad crnih okaca na svakom kolencu jednogodišnjeg lastara nalazi se ožiljak od otpale lisne drške u vidu trougla sivocrne boje iznad kojeg je smešteno po jedno krupno okce koje se naziva pravo ili zimsko okce. Svako pravo-zimsko okce se razvijalo u pazuhu lista, odnosno iznad ožiljka trougla od otpale lisne drške smešteno je po jedno pravo-zimsko okce. Ožiljak od otpale lisne drške na jednogodišnjem lastaru služi kao orijentir prilikom redovne rezidbe za identifikaciju pravog-zimskog okca, kako se crna okca ne bi greškom ubrajala u prava-rodna okca.

Svako pravo-zimsko okce po svom anatomskom sastavu je složeno, jer se sastoji od više pupoljaka – okaca, odnosno glavni pupoljak sa listićima i grozdićem, bočni (sekundarni) pupoljci, pobočni (tercijarni) pupoljci.

(Novosti)

Share and Enjoy !

0Shares
0 0 0
Želimo da čujemo vaše mišljenje

Ostavite komentar