NAJNOVIJE

Jesenja setva povrća za prolećnu potrošnju

Jesenja setva i sadnja povrća su korisne jer obezbeđuju sveže plodove u rano proleće. U našim klimatskim uslovima u jesen se seju i rasađuju crni luk srebrnjak, salata, spanać, grašak i kupus. Za ovakvu vrstu proizvodnje treba odabrati pogodne sorte, podesiti vreme setve i agrotehniku kako bi biljke lakše podnele nepovoljne uslove tokom zime na otvorenom polju.

Za jesenju setvu crnog luka obično se koristi majski srebrnjak koji se može proizvoditi na dva načina: iz rasada i arpadžika. Setva semena za dobijanje rasada obavlja se od 15. avgusta do početka septembra u hladne leje napravljene na plodnom, čistom, nezaraženom zemljištu, na kome luk nije gajen najmanje tri-četiri godine. Rasađuje se tokom prve dekade oktobra, kada rasad obično ima tri-četiri lista. Zemljište treba da bude plodno, nezakorovljeno, dobro pripremljeno za sadnju i zaklonjeno od jakih vetrova.

Sadi se u redove od 30h10 cm, dublje nego što je luk bio u leji, kako ga erozija tokom zime (vetrovi, golomrazice) ne bi ogolila i time omela normalno ukorenjivanje i rast tokom proleća. Arpadžik luka srebrnjaka, kojeg povremeno ima u prodavnicama semena, sadi se početkom oktobra. Ranija sadnja može, u slučaju lepog vremena tokom jeseni, da izazove jači porast biljaka, koje tokom zime mogu da prežive tzv. fazu jarovizacije, pa u proleće formiraju cvetonosno stablo. Ovo se može izbeći ako se sadi sitan arpadžik (8 do 12 mm u prečniku). Krupniji arpadžik treba zasaditi posebno i u proleće ga koristiti kao mlad luk pre nego što se pojave „bikovi“ (cvetonosno stablo).

bast-jesenj-setva-shutterstock-1

Zelena salata se može uspešno proizvoditi iz jesenje sadnje na otvorenom polju. Za to je potrebno proizvesti rasad tokom septembra, a rasaditi ga u bašti tokom okotbra, kako bi se biljke pre zime primile i ojačale i lakše podnele zimske uslove. Za ovo je najbolja sorta „nansen“ čijeg semena ima u trgovinama. Parcelu za ozimu setvu i sadnju salate treba pođubriti mineralnim đubrivima NPK na primer 10:30:20, sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma.

Prilikom ovih jesenjih setvi i sadnji povrća treba imati u vidu da mlade biljke lakše prezime od starijih i odraslih, uz đubrenje kako je navedeno. Prirodna zaštita od jakih vetrova, na primer voćnjaci, šume, zgrade i ostale građevine, mogu umnogome da poboljšaju uslove za prezimljavanje.

(novosti)

Share and Enjoy !

0Shares
0 0 0
Želimo da čujemo vaše mišljenje

Ostavite komentar