Rezultati na polju nauke ostvareni u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima našli su primenu ne samo u Vojvodini već i na prostorima bivše Jugoslavije, ali ih ima i u drugim zemljama Evrope i Azije.
Među priznatim vinskim sortama su neoplanta, župljanka, Sirmijum, Sila, Nova dinka, probus, rumenka, rizling italijanski (sa klonovima SK-13, SK–54 i SK–61), zlata, liza, rani rizling, lela, mila, petra, kosmopolita, petka, rubinka, bačka, morava i panonija, a od stonih, pomenućemo lastu i karmen.
PROBUS – Ova sorta je dobijena ukrštanjem skadarke i kaberne sovinjona. Ime je dobila po rimskom državniku Probusu koji je u trećem veku nove ere obnovio fruškogorsko vinogradarstvo. Sorta se zbog toga najviše i širi upravo na Fruškoj gori. Snažnog je čokota, velikih petodelnih listova, grozda srednje veličine, valjkastog, zbijenog. Bobice su mu okrugle, tamnoplave boje, sadrže obojen sok.
Dobre je rodnosti, sazreva pozno, zahteva dugu rezidbu. Dobro nakuplja šećer uz relativno visok sadržaj kiselina. Osetljiv je na mrazeve a u kišnim sezonama grožđe je sklono truljenju. Vino spravljeno od Probusa je pune boje, bogato, harmoničnog ukusa i prijatnog mirisa. Perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina.
KOSMOPOLITA – Nastala je kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionara i priznata 2001. godine. Sorta ima snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka. Listovi mali, petodelni, sjajni i kožasti. Grozd je valjkast, izdužen, srednje rastresit, ponekad i rehuljav. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom pokožicom, finog muskatnog ukusa.
Sazreva rano, sredinom avgusta, i traži tačnu berbu, inače gubi kiseline ako se sa berbom odugovlači. Nakuplja veliku količinu šećera. Traži dugu rezidbu. Veoma otporna na mrazeve, na sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Pogodna za integralnu proizvodnju grođa i vina.
STONE SORTE
LASTA je rezultat ukrštanja sorti muskat i ljane. Sorta ima čokot srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene veličine, zelenkasto žute,čvrste, hrskave. Grožđe može da se čuva dugo na čokotu, do samih mrazeva i za to vrema sakuplja šećer i do 20 posto čuvajući zavidnu svežinu. Dobro se transportuje, otporno je na perenosporu i sivu plesan ali osetljivo na pepelnicu i mrazeve. Pogodna za okuænice i manje površine.
KARMEN – Ova stona sorta nastala je ukrštanjem kardinala i moldove. Grozd je krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim krupnim jajastim tamnoplavim bobicama. Sazreva u avgustu, rađa redovno i obilno, nekoliko dana posle Kardinala. Ako u vreme sazrevanja pada kiša, postoji opasnost od pucanja bobica, kružno oko peteljke. Slabo je otporan na niske temperature. Dobro se transportuje i čuva u hladnjači. Uveliko se širi u proizvodnim zasadima Srbije.
(Novosti)
