Prebranac, ali iz uvoza

ZA pasulj kažu da je srpsko nacionalno jelo. Međutim, u poslednje vreme prebranac i čorbast pasulj pripremaju se od zrna pasulja iz uvoza. Zašto naši proizvođači ne žele da gaje pasulj? To objašnjava prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kao jedan od najozbiljnijih razloga – on navodi praksu proizvođača da ne koriste sertifikovano seme prve generacije i time spreče napad, pre svega bakterioza. Kada je reč o bakteriozama, u prvom delu vegetacije, kada vremenske uslove odlikuje prohladnost i vlažnost, upotrebom sertifikovanog semena bilo bi manje ili uopšte ne bi bilo bakterije Pseudomonas syringae. U drugom delu vegetacije, sa porastom temperature kod vlažnih godina, izbeglo bi se prisutvo bakterije Xanthomonasa.

Korišćenjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno ili u velikoj meri eliminisalo prisustvo bakterioza, a preporuka dr Ilina poljoprivrednim proizvođačima je da, i kada sade svoje seme, obavezno ga odnesu u bilo koju akreditovanu laboratoriju, kako bi ispitali efekat, odnosno sadržaj i prisustvo ovih patogena. Po njegovim rečima, u Srbiji se pasulj, iako je 21. vek, još uvek proizvodi u suvom ratarenju, što predstavlja glavni problem smanjenog prinosa.

Kod nas se prinos kreće oko jedne tone zrna po hektaru, što je na nivou većine zemalja u svetu, ali ne u odnosu na zemlje u Evropi, gde Srbija ima duplo manji prinos. Što je posebno zanimljivo, imamo duplo manji prinos u odnosu na Albaniju i Tursku. Samo setvom sertifikovanog semena i navodnjavanjem, mogli bi povećati, odnosno udvostručiti proizvodnja pasulja na prinos od oko dve tone po hektaru.

(Novosti)