Ukoliko želite da proizvodite humus glistenjak za svoje potrebe ili tržište, morate se pridržavati sledećih pravila.
Veoma je bitan izbor lokacije. Prostor na individualnoj farmi obuhvata gredicu površine dva kvadrata po jednom leglu, najčešćih dimenzija: jedan i po do dva metra širine, odgovarajuće dužine (zavisno od placa i potreba), međuprostore (staze) širine 80 centimetara do jednog metra, deponiju stajnjaka, prostor (sa nadstrešnicom) za obradu, sušenje i skladištenje humusa.
Gliste možemo uzgajati na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Pri uzgoju glista na otvorenom, moramo voditi računa o klimatskim, hidrološkim, topografskim i pedološkim karakteristikama prostora. Leglo (gredica) postavlja se u pravcu sever-jug ili severozapad-jugoistok. Navedeni položaji su bitni radi boljeg korišćnja toplote u prolećnom i jesenjem periodu.
U odnosu na jačinu i pravac vetra, leglo se postavlja da mu vetar duva u čelo, a ne u bok. Sezona uzgoja glista na otvorenom traje od početka aprila do kraja oktobra, kada počinje zazimljavanje legla. Legla se po pravilu zazimljuju krajem oktobra kada ishrana još traje. Zazimljavanje ima za cilj da sačuva gliste od smrzavanja, odnosno da u unutrašnjosti legla omogući normalan život i reprodukciju glista u većem delu jeseni, zime i ranog proleća.
Leglo treba postaviti na ravan teren i uvek treba voditi računa o tome da nije na udaru poplavnih ili visokih podzemnih voda. U komercijalnom uzgoju glista, jedinica mere kapaciteta farme, a time i samog uzgoja, je leglo. Pod leglom podrazumevamo prostor u kojem gliste žive i rade, ali i populaciju od oko 100.000 jedinki crvene kalifornijske gliste mešovitog uzrasta, koja taj prostor naseljava. Jedno leglo u osnovi mora da sadrži odrasle polno zrele gliste, male (mlade) gliste i kokone iz kojih će se izleći gliste.
Uzgoj glista nije moguć bez stajnjaka. Gliste stajnjak koriste kao podlogu u kojoj žive, a ujedno i kao hranu. Đubrivo treba da bude staro najmanje tri, a najviše 24 meseca i očišćeno od nečistoća. Kao sirovina u lumbrikokulturi može se koristiti stajnjak svih domaćih životinja, bez obzira na vrstu, uzrast, način ishrane, držanja i izđubrivanja. Za uzgoj glista najpogodnije je zrelo stajsko đubrivo. Svež i poluzreo stajnjak nije pogodan. U svežem stajnjaku gliste umiru zbog visoke temperature koja se razvija pri fermentaciji, dok u poluzreo stajnjak gliste slabo ulaze.
U uzgoju glista i proizvodnji lumbrihumusa kod nas se uglavnom koristi goveđi – kravlji stajnjak. Jedno leglo za godinu dana pojede tonu stajskog đubriva, od čega polovinu iskoristi za sopstvenu gradnju, a drugu preradi i izbaci u obliku humusa. Temperatura stajnjaka ne sme da prelazi 25 stepeni Celzijusovih, što znači da se mora birati stajnjak odležan i van faze fermentacije. PH vrednost stajnjaka za gliste je od 6,8 do 7,2. Navedena vrednost odgovara nutralnoj reakciji.
Minimalna temperatura koje gliste podnose je plus jedan, a maksimalno plus 25 stepeni. Idealna temperatura za razmnožavanje crvenih kalifornijskih glista je između 18 i 25 stepeni, jer na toj temperaturi dolazi do maksimalnog rada i razmnožavanja. Na temperaturama ispod nule gliste umiru, a kokoni mogu čak da prežive i do minus 20 stepeni.
Kada leti temperature prelaze preko 25 stepeni, legla treba polivati toplom vodom (20 stepeni). Ne sme se nikad direktno zalivati hladnom vodom, jer u tom slučaju gliste doživljavaju termički šok. Voda sa kućnih priključaka takođe se ne sme direktno koristiti. Takva voda mora da odstoji najmanje 48 sati na suncu, kako bi hlor, koji se u njoj nalazi, izgubio svoje vrednosti.
Vlaga je još jedan od bitnih faktora u uzgoju glista. Gliste nemaju pluća pa dišu preko kože. Optimalna vlažnost je oko 80 odsto, tačnije 82,5 odsto. Vlažnost u leglima se održava zalivanjem. Za određivanje vlažnosti koristi se higromer, a u praksi vlažnost se najčešće određuje stiskom šake. Iz legla se uzme proizvoljna količina materijala i u šaci se stegne veoma blago. Ako se voda mlazom cedi, vlažnost je prevelika, a ako se cedi u kapima, vlažnost je povoljna.
(Novosti)
