Lisičja jazbina prima i podstanare

Lisica je naša najrasprostranjenija vrsta divljači. Ne odgovaraju joj samo visoke planine, velika polja bez zaklona, močvarni i drugi delovi gde nema pogodnih terena za kopanje jazbina.

Životni prostor lisice sastoji se od tri najvažnija dela : jazbina, njena bliža okolina i lovni revir. Jazbina je stan lisice, u njoj je rođena, prostor u kome provodi deo života i gde je odrasla. U jazbini nalazi spas od neprijatelja, mraza, žege, kiše i tu zalečuje rane. U jazbini se lisice i pare.
Bliža okolina jazbine je prostor gde lisica ne lovi. Tako se ponašaju i drugi razbojnici. To je relativno mala površina na kojoj se mogu naći ostaci žrtava i izmet, dobro utabani staze gde se lisičići igraju. Na veličinu lovnog ili prehrambenog revira lisice – utiče više činioca. To su količina i vrsta raspoložive hrane, prehrambena konkurencija iste i drugih vrsta grabljivica, potreba u hrani koja najviše zavisi od broja mladih u leglu. Lovni ili prehrambeni revir je obično veličine 300 – 400 hektara.
Nagon za kopanjem

Kopanje, pa tako i jazbina, jedna je od osobina lisičije prirode. Nagon za kopanje jama javlja se već sa 6 nedelja starosti isičića. To je, bilo zbog potrebe za kretanjem, bilo zbog iskopavanja insekata i crva. Lisica za kopanje koristi obe prednje noge. Jazbina ima jedan ili više hodnika i ulaza – izlaza. Po nameni, položaju i rasporedu pojedinih prostora, razlikuju se porodni, glavni i materinski deo jazbine. Porodni je manji od materinskog, relativno je plići i leži na južnim položajima. Često je to samostalna jazbina. Kasnije služi kao jazbina koja se koristi ako se ukaže potreba.

Glavna ili materinska jazbina tokom upotrebe preraste u mrežni sistem hodnika koji su međusobno isprepletani i povezani, a ima i slepih hodnika. Mnogi delovi hodnika se retko upotrebljavaju, najviše u slučaju opasnosti i u begu. Zavisno od mogućnosti kopanja, nameni i starosti, jazbine mogu biti jednostavne, u obliku lavirinta i višespratne. U ovom poslednjem slučaju zajedno je naseljavaju lisica i jazavac. Pritom jazavac koristi donji, a lisica gornji deo. To se događa kada se lisica useli u jazavčevu jazbinu.

Poznato je da je jazavac bolji kopač ali i uredniji stanar. Osim jazavca, sustanar lisice može biti divlja mačka i divlji kunić. Za kopanje svojih jazbina lisica koristi nevelike uzvisine, padine jaruga, pukotine u stenama, nasipe, padine i ravne delove šuma i šikara. Jazbine su obično ispod starih stogova stena ili kamara slame, u ruševinama, a retko na otvorenom polju. . Bira zemlju laku za kopanje.pa.

U novijoj materinskoj jazbini kotao je na dubini od preko metar, a hodnici su dugački 6 do 10 metara. Hodnici imaju obim od 25 do 30 cm. Nekada ima više slepih hodnika dužine 1-2 metara, koji vode u stranu od kotla. Stara materinska jazbina, posebno ona koju je prvo kopao jazavac, još je složenija. Nekada ide u dubinu 2-3 metara i ima ukupnu dužinu hodnika od 30-40 metara. U dubokim jazbinama nema naglih kolebanja temperature, isto kao u podrumima. Na primer, pri temperaturi vazduha na površini zemlje od -8 do +27 stepeni, na dubini od 1,5-2 metara, temperatura ne pada ispod 0 i ne diže se iznad 17 stepeni.

(Novosti)