Kelj pupčar se bere od oktobra do januara

Za ishranu se koriste glavice, zapravo pupoljci formirani u pazuhu listova. Uglavnom su prečnika dva do četiri centimetra i mase tri do deset grama. Na jednoj biljci može ih biti i do stotinu.

Upotrebljava se i lišće, koje je dobra zamena za raštan, dok su ostaci stabla i listova odlična stočna hrana. Glavice se najbolje obrazuju u jesen, kada su dani vedri, a noći prohladne, s blagim mrazevima. Smatra se da su ukusnije posle prvog mraza. Ako je vreme toplo, slabo se zavijaju i ostaju meke.

Ubiraju se postepeno, od osnove prema vrhu, jer  tako i dospevaju. Berba započinje u oktobru i traje do januara, a ponekad i do proleća (ako je zima blaga).  Zbog vrlo dobre otpornosti na smrzavanje vreme berbe kelja pupčara produžava se duboko u kasnu jesen. Gajenje kelja vrlo je slično proizvodnji kupusa. Više pažnje treba posvetiti zaštiti od štetnih insekata. Kasnije generacije kupusne muve mogu prouzrokovati značajne štete na glavičicama.

Za proizvodnju ranih sorata i hibrida preporučuje se zakidanje vrhova biljaka, radi dobijanja što većeg broja dozrelih glavičica. Najbolje vreme za zakidanje vrhova je kada su glavičice prosečne veličine oko jedan cm.Za skladištenje pupčara sa biljaka se  odstrane vegetacijski vrhovi i svi listovi, a ubrana stabljika sa glavičicama se skladišti na temperaturi oko -1°C.

(Moje selo)