Da bi prašenje krmača proteklo bez problema, svaki odgajivač mora da bude upoznat o dužini graviditeta, izgledom i pripremom krmača pred prašenje, o mogućim komplikacijama pri samom prašenju, izbacivanju placente (posteljice)…
Prašenje krmače nije jednostavan događaj u reproduktivnoj fazi uzgoja svinja i uvek je poželjno prisustvo odgajivača, a često i stručnog lica – veterinara. Svakako, treba znati kako utvrditi orijentaciono vreme prašenja, kontrakcije i otvorenost polnog organa, kako pomoći krmači pri samom prašenju da ne bi nastale neke ozbiljnije zdravstvene komplikacije.
Trajanje graviditeta – prosečno 114 dana
Naši odgajivači svinja imaju običaj da kažu da krmača „nosi“ plod – tri meseca, tri nedelje i tri dana, što je ukupno 114 dana! Međutim, realno u praksi krmače se normalno prase između 110. i 120. Dana od momenta oplodnje. Nazimice imaju kraći graviditet, delom zato i što je leglo ( broj prasadi) manje, a plodovi lakši.
Dve nedelje pre prašenja – krmača se priprema za rođenje prasadi
„Pripreme organizma krmače za prašenje počinju dve nedelje pred sam događaj, kada počinju da se menjaju odnosi hormona u krvotoku. Već u tom periodu može da se vidi kako raste vime krmače, a na njemu se dodatno razvijaju vene. Međutim, pravo nalivanje vimena nastupa kasnije- neposredno pred samo prašenje kada se vime puni mlekom – kolostrumom“, podseća dr veterinarske medicine Petar Pavković.
Takođe, dvanaest sati pred prašenje ako pažljivo priđete krmači, možete da nežno iscedite mleko iz vimena– i to je jedan od pouzdanih znakova skorog prašenja.
Primetna je i veća uznemirenost krmače, često leže i ustaje, ako ima prostirke u oboru, skuplja je i pravi brlog. Uskoro se pojavljuje sluzavi iscedak na stidnici, koja je u međuvremenu nabrekla, uvećana i srvenija nego inače.
Kroz porođajni kanal prasići prolaze glavom napred
„Ukoliko se posle sluzavog iscetka pojavi grudvica kao pelet – to je mekonijum, prva stolica praseta, onda postoji velika verovatnoća da prvo prase izlazi karlicom /zadnjim nogama), dok je normalan položaj da izađe glavom i prednjim nagama. Ali, to još nije razlog za brigu i dešava se relativno često“, objašnjava dr Pavković.
Prašenje traje od tri do osam sati
Prašenje obično traje od tri do osam sati i vešt odgajivač može umnogome da pomogne krmači. Dobro nauljena ili namazana ruka može da se zavuče u vaginu pa i do grlića materice, koji je u toklu porođaja značajno proširen i deo je takozvanog mekog porođajnog kanala.
Prasići izlaze u intervalu na svakih 10 do 20 minuta
Prasići bi normalno trebalo da izlaze svakih 10 do 20 minuta. Ako prase izlazi sporoje ili je recimo pauza između dva praseta sat vremena – to je znak da postoji neki problem i da je neophodna pomnoć veterinara.
Najbolji znak da je krmača završila s prašenjem je da se smiri. Ukoliko joj podrhtavaju mišići buta, gotovo je sigurno da još nije završila sa prašenjem.
Kako osušiti prasad i odstraniti pupčanu vrpcu?
Ne zaboravite da je najvažnije da se prase što pre osuši posle porođaja. Može se obrisati starim peškirom i krpama, ali i gužvom slame ili sena u šaci, kojom se prase dobro istrlja. Poželjno je da imate i odgovarajuće praškove za ovu namenu.
Pupčanu vrpcu nikako ne treba presecati, već se isključivo tupo kida. Posle normalnog prašenja, krmača može da primi preventivni antibiotik – oksitocin, ako nije pustila mleko ili ako postoji bojazan da je neko prase zaostalo.
Posteljica izlazi tri-četiri sata po prašenju
„Placenta (posteljica) izlazi za oko četiri sata po prašenju. Ako ne izađe za to vreme postoji mogućnost da je došlo do retencije placente. Takođe, normalno je da se dva-tri dana po prašenju pojavljuje gust, lepljiv iscedak iz vagine. Sve ovo nije razlog za brigu ako je krmača izbacila posteljicu“, naglašava dr Pavković.
Ujednačavanje legla posle prašenja
Odmah po prašenju prasićima treba pomoći da posisaju kolostrum. Sitnija prasad se stavlja na prve (prednje) sise, jer imaju više mleka od zadnjih. Ako se približno u isto vreme prase i druge krmače, moguće je ujednačavanje legala, odnosno podmetanje prasića pod krmačom sa manjim leglom. Odgajivač tada mora biti oprezan, jer pojedine krmače nerado primaju tuđu prasad. Da ne bi došlo do neželjene reakcije krmače, prase koje se podmeće prvo se stavi u leglo među prasad krmače pod koju se podmeće, da bi primilo njihov miris, ili se celo leglo prska nekim sredstvom koje izjednači miris.
Miodrag Palić
