Kada se i kako sadi bel luk

OBIČNI beli luk može biti jesenjak i proletnjak. Jesenjak ima veoma krupne glavice i čenove, a sadi se u jesen (polovinom oktobra). Do zime nikne i razvije biljku sa 3-4 lista.

Veoma je otporan na mraz, ako je dobro ukorenjen, izdrži i golomrazice od- 25 stepeni C. Stiže rano u proleće za jelo kao mlad luk. Lažno stablo je debelo i krto, listovi krupni i sočni.

Botaničku zrelost dostiže u julu i avgustu, kada se vadi iz zemlje, prosušuje na suncu 2-3 dana, plete u vence i čuva na suvom i promajnom mestu. Jedna glavica je teška od 30 do 50 grama. Tokom zime brzo gubi vlagu i suši se tako da jesenjak nije dobar za kasnu potrošnju preko zime i proleća.

Proletnjak obrazuje sitniju i žilaviju biljku. Glavica i čenovi su mnogo sitniji nego kod jesenjaka, ali se dobro čuvaju preko zime. Sadi se u proleće, čim može da se izađe u njivu obično početkom marta. Ako se sadi kasno (u maju npr.) često obrazuje “jedince” – glavicu od samo jednog čena. Ovakve glavice, sađene iduće godine na vreme (rano) daju normalne biljke, s više čenova.

Sadnja belog luka se obavlja ručno. Motikom se otvara brazda u koju se sade dva reda na 20 cm, a zemlja koja se skida tom prilikom koristi se za pokrivanje prethodne brazde sa dva reda. Na svake tri brazde ili šest redova treba ostaviti razmak od pola metra. Ovako obavljena sadnja, u šestorede trake ili pantljike, omogućava lak pristup biljkama prilikom nege useva u toku vegetacije (plevljenje, okopavanje).

U redu se sadi na rastojanju od 10 cm, tako da, u usevu sađenom u trake, ima oko 400.000 biljaka po hektaru. Dubina sadnje treba da bude od 2 do 5 centimetara, a čenovi se ubadaju u zemlju delom kojim su bili srasli za pliticu, iz koga izbijaju žile. S obzirom na različitu krupnoću, računa se da za hektar belog luka treba od 800 do 1.200 kg čenova sadnog materijala. Luk se kruni i priprema na parceli, neposredno pred sadnju. Tom prilikom se odbacuju svi oštećeni, oboleli i jako sitni čenovi.

(Novosti)