ISTINE I ZABLUDE OLOVNE I ČELIČNE SAČME

Zakon o zabrani korišćenja municije za lov barskih ptica koja je punjena olovnom sačmom polako počinje da se primenjuje u većini evropskih zemalja, a već odavno u Americi.

Imajući u vidu da se svi naši zakoni usklađuju sa evropskim, možemo očekivati da će ova tema uskoro postati aktuelna i kod nas.

Kakve je probleme i nedomice donela ova inovacija, najbolje ćemo videti iz sledećih pitanja i odgovora lovaca i lovačkih stručwaka  iz Francuske.

1. Prelaskom na čeličnu sačmu brojni kvarovi su se desili na puškama starije proizvodnje.

Netačno • Puškari su konstatovali veoma mali broj jasnih problema na prethodno ispregledanim puškama. Defekti u seriji pušaka, koje su pesimisti proricali, se nisu obistinili. Tim bolje…

2. Patroni 12/70 napunjeni čeličnom sačmom uspešniji su za odstrel divljači u letu nego na vodi.

Tačno. Jedno manje ispitivanje sprovedeno  kod oko dvadesetorice vrednih lovaca na barske ptice,koji praktikuju kako gađanje na vodi tako i gađanje u letu, potvrđuje da je moć penetracije municije „sa manjim pritiskom“ napunjene čeličnom sačmom na patke od 20 do 25 m, nedovoljna. Kao posledica javlja se veliki broj ranjenih ptica, koje je teško pronaći ili su izgubljene zauvek. Većina ispitanika je, uostalom, u više navrata, pronašla čeličnu sačmu u perju njihovog plena. Očigledan nedostatak inercije sprečio je njihovu penetraciju u unutrašnjost.

3. Čini se da su patroni punjeni čeličnom sačmom manjeg radnog pritiska napunjeni sa 28 grama pogodniji za pucanje u letu na barske ptice nego oni punjeni sa 32 grama istog tipa.

Tačno. Suprotno svakom očekivanju, najlakše napunjena municija, tipa „trap“ sa 28 grama do tridesetak metara ima ravnomerniji posip nego ona od 32 grama. To se potvrđuje kako na krhkim stanovnicima bara tako i na onim krupnijim. Mnogi lovci na barske ptice ih koriste za lov u večernjem preletu i u lovu na šljuke. Jedan od  svedoka je uspeo da, prilikom jutarnjeg preleta jata ,odstreli gusku na oko 25 metara visine. Prilikom čerupanja , lovac je pronašao 14 dramlija veličine 2,4 mm u telu svog plena i oba krila su mu bila slomljena. Patron napunjen sa 28 grama sačme daje iznenađujuće rezultate . Brza, ona je bez sumnje, za lov u preletu , prijatno iznenađenje i na najbilji način upotpunjuje paletu ponude municije punjene čeličnom sačmom.

4. Čelično zrno izaziva jako veliko spoljašnje krvarenje divljači.

Tačno. Dovoljno je nekoliko zrna u delovima tela ptice (naročito grudi i batak) da bi se konstatovalo značajno spoljašnje krvarenje. Još jednom, slaba inercija čeličnog zrna objašnjava taj fenomen. Dramlije, koje ne uspeju da prodru do kosti divljači kidaju mišiće i izazivaju krvni otok koji će brzo mesu dati potamnelu boju. U toku pripreme, ti delovi će postati crnkasti i imaće oštar ukus. I sami znate da su ptice, koje uđu u sačmeni snop između 10 i 20 metara od puške , često nejestive.

5. Patroni sa velikim radnim pritiskom punjeni čeličnom sačmom znatno povećavaju domet

Netačno. Za mnoge, efikasan domet sačmenog snopa zavisi od težine punjenja. Tako, do 32 grama , u uslovima normalne upotrebe, ta municija pruža isti učinak kao ona punjena olovom. Dodatna punjenja su, u stvari, mnogo sporija i nejednako su raspoređena. Po broju lovaca na barske ptice i po svoj logici, magnum municija daje osrednje rezultate. Podsetimo da se sva pomenuta municija na ovu temu koristi samo u puškama predviđenim za nju.

6. Čelično zrno može zarđati i brzo ukvariti meso ptica u slučaju zamrzavanja.

Netačno. Puka priča. Čelično zrno ne rđa u telu zaleđene ptice. Uostalom, FNC je učestvovao krajem 2005., ulozivši novac, na Alice de Besombes, veterinarskoj konferenciji, koja je za temu imala uticaj čeličnog zrna na kvalitet mesa od divljači. Veterinari su izvršili proveru uzevši tri patke sa različitih mesta. Prva je odstreljena olovnom sačmom, druga čeličnom, a treća zaklana u klanici. Te ptice su bile smeštene u zamrzivaču sedam nedelja.Nakon tog perioda bile su predmet degustacije na slepo u tehničkom centru, a da nikakva razlika nije bila primećena.

7. Čelična zrna mogu uništiti mikrotalasne pećnice prilikom kratkoptrajnog boravka divljači u tim aparatima.

Netačno. Mikrotalasne pećnice su bezbedne ako se u njima nađe nekoliko dramlija čelične sačme, isti slučaj je i sa olovom,kalajem, tinkstenom ili bizmutom. U svim slučajevima, reč je o metalu. Slobodno možete podgrevati meso divljači u mikrotalasnoj pećnici bez obzira da li se u njoj nalazi sačma ili ne. I onako upotreba tog aparata je više rezervisana za podgrevanje obroka od divljači pripremljene prethodno na tradicionalan način.

8. Čelično zrno „raduje“ stomatologe!

Tačno. Bez preterivanja, tačno je da se suprotno olovu, čelik pod zubom ne može smrviti. Tako je, nepredvidiv susret sa jednom od tih kuglica prilikom degustacije divljači veoma neprijatan i može u ekstremnim slučajevima da priredi neprijatna iznenađenja. Ipak, iako smo čuli da se svi lovci na barske ptice žale na ovo, nijedan od njih nam nije rekao da je slomio zub ili da je bio primoran da konsultuje stomatologa posle obroka.

9. Nikada i nikakva municija, koja menja olovo, neće ga zameniti.

Netačno. Svi veliki proizvođači patrona rade neprestano na poboljšanju zamene municije. Već je ostvaren veliki napredak. Ako je čist čelik pokazao izvesna ograničenja, drugi metali ili legure metala mnogo više obećavaju. Mislimo npr. na mešavinu bizmut/ kalaj izbačen na tržište od strane jedne engleske firme čiji uspeh dostiže uspeh niklovanog olova do 35 metara za pucanje u letu i 30 metara za prizemno pucanje. Moguće ju je koristiti u svim vrstama lovačkog oružja. Njihov jedini nedostatak je veoma visoka cena.

10. Rastuća upotreba patrona, koji će biti punjeni drugom vrstom sačme, dovešće do brzog pada njihove cene.

Netačno. Prema najnovijim istraživanjima, aktuelan porast svih metala će imati odjeka na cenu patrona. Znamo npr. da bi cena tone tunkstena trebalo da se poveća od oko 15 do 20%.

(Moje selo)