O odgoju golubova letača u srodstvu odgajivači nerado govore. To je delikatan posao iza kojeg stoji mukotrpan rad i mnogobrojne skupo plaćene greške.
Zbog toga se postupak ukrštanja u srodstvu, u većini slučajeva, ubraja u dobro čuvane odgajivačke tajne.
Ogromni su zahtevi koje odgajivači stavljaju pred golubove letače. Tako se ukrštanjem mogu na odgovarajući način poboljšati i očuvati neke važne letačke osobine. Ovim postupkom se dobija ujednačeno jato u kojem golubovi na sličan način lete i savladavaju prepreke u vazduhu.
Da bi se ukrštanjem u srodstvu ostvario željeni cilj, matično jato treba da bude kvalitetno, s izraženim letačkim osobinama. Za srpske visokoletače to znači da moraju da imaju fizičku kondiciju i sposobnost dugotrajnog zadržavanja u velikim visinama.Zatim, poželjno je da zajedno sleću i uzleću, da imaju letačku konstituciju…
Vremenski period u kojem golubovi mogu bez posledica da se ukrštaju u srodstvu, nije ograničen. Odgajivač mora stalno da prati jato i tačno odredi kad je neophodno da se uese sveža krv, da bi golubovi bili zdravi ostali dobri letači.
Kad se ukršta u srodstvu ne sme da se potkrade greška. Zato je potrebno da se vodi evidencija o svakom ukrštanju.
Potomstvo dobijeno od matičnog para (1- 1- 2) u prvoj (f1) generaciji se selektira i ostavljaju četiri najbolja (3,4,5 i 6), dva mužjaka i dve ženke. Ženku (3) i mužjaka (4) zatim treba spariti s roditeljima, a drugu ženku (5) i preostalog mužjaka (6) međusobno.
Iz ovih parenja se u drugoj (F2) generaciji dobijaju tri linije. Ova generacija u najvećoj meri nosi osobine roditeljskog para, s kojim je počelo ukrštanje.
U narednim ukrštanjima se ženke iz F2 generacije (7) pari s mužjakom 1, a mužjak 8 sa ženkom 2. U liniji braće i sestara se sparuju golubovi 9-10, 11-12 i 13-14.
U trećoj generaciji (F3) se sparuju ženka 15 i mužjak 16. Ovim parenjem se pruža mogućnost da se po treći put pojave roditeljske osobine, odnosno da se dobije izuzetno ujednačeno jato.
(Novosti)
