Zablude o đubrenju i rezidbi vinove loze

Jesenje – zimskom rezidbom treba „okresati“ – odstraniti izdužene i nerodne elemente, dok se rezovi na rodnim elementima ostavljaju za proleće.

Danas je većini vinogradara jasno da bez redovne upotrebe đubriva nema kvalitetne i rentabilne vinogradarske proizvodnje. Međutim, kako ukazuju stručnjaci, kvalitet i rentabilnost mnogih zasada ugrožava zabluda da lozu treba đubriti na isti način kao i ostale poljoprivredne useve.

Zato nije ni čudo da su u većini vinograda upotrebljavaju mineralna NPK đubriva, koja se koriste za ratarske biljke i to najčešće NPK „tri petnaestice“. Mnogi vinogradari ne vode računa o tome da ovako đubrenje utiče na povećani udeo azota, što dovodi do preterane bujnosti čokota. Povećana bujnost je uvek na štetu roda i nije jedina posledica ovakvih grubih grešaka u ishrani loze. Istovremeno se javlja povećana osetljivost loze na biljne bolesti, a naročito na zimske mrazeve, što rezultira iznurivanjem vinograda i kontinuiranim slabljenjem rodnosti.

U mineralnoj ishrani loze kalijum treba da dominira nad fosforom, a zajedno s fosforom da domoniraju nad azotom. To znači, da umesto „tri petnaestice“, lozi više odgovaraju NPK đubriva sa odnosom elemenata po formuli 1:2:3. Takvo tipično vinogradarsko đubrivo je na primer NPK 8:16:24.

Zablude i greške javljaju se i prilikom rezidbe. Ako metereolozi predviđaju izuzetno oštru zimu, što vinogradare dovodi u dilemu da li da rezidbu obave u ovom periodu, ili da je ostave za rano proleće, kada zavisno od stepena izmrzlosti okaca određuju i rezidbene zahvate na rod.

Baš iz razloga što najveći broj vinogradara celokupan posao oko rezidbe, iz navedenih razloga, ostavlja za proleće, stručnjaci upozoravaju i na vrlo ozbiljne nedostatke ovakve prakse. Naime, redovni „pratilac“ prolećne rezidbe je obilno „suzenje“ loze. „Suzenjem“ se loza iznurava, gubi veliki deo rezervnih materija koja su joj najpotrebnija upravo na početku vegetacije. Ovaj ozbiljan nedostatak ne ispoljava se pri zimskoj rezidbi, jer se preseci na lozi tokom zime zasuše, pa su izbegnuti i gubici hraniva.

Na osnovu svega, stručni zaključak se sam nameće: umesto da se rezidba kao do sada, obavlja jednokratno, u zimu ili u proleće, treba je obaviti dvokratno odnosno, i u zimu i u proleće. Zimskom rezidbom čokot treba da se „okreše“, da se odstrane oni delovi čokota koji u narednoj vegetaciji neće dati rod (iskorišćeni rodni lukovi, suvišni lastari, izduženi krakovi). Drugim rečima, zimskom rezidbom ne treba dirati u rodne elemente čokota koji će tek na proleće, srazmerno stepenu smrzavanja, da se opterete rodnim okcima.

Na ovaj način prevazilaze se i nedostaci i koriste prednosti ovakve rezidbe. Veliki broj preseka koji su zimskom rezidbom napravljeni na lozi, tokom zime će zasušiti i time će se sprečiti obimno prolećno „suzenje“ loze. Istvremeno, povećanjem dužine rodnih delova čokota u prolećnoj rezidbi, nadoknadiće se izmrzavanjem izgubljeni rod.

(Novosti)