Zašto je zapostavljena sadnja kelja pupčara

Kelj pupčar pripada vrsti kupusnjača. Ova biljka ima veliko stablo i mnoštvo plodova koji rađaju u pazuhu svakog lista. Na jednom stablu može biti oko stotinak plodova ukupne težine oko tri kilograma.

Oni mogu da se koriste u ishrani, bilo kao kiseli  ili sveži, u čorbama i drugim jelima. Stari listovi se sami suše i otpadaju, a mladi nastavljaju da hrane biljku. Jestivi su i plod i listovi, koji mogu biti idealni za zavijanje sarmi.

Posle prvih mrazeva plod, inače gorak, postaje slatkast. Sve ovo čini biljku idealnom hranom u toku dugih zimskih meseci. Kelj pupčar hranljiviji je od običnog kupusa, otporan je na bolesti i hladnoću, pa se uspešno može gajiti i u organskoj proizvodnji.

Pupčar je ne samo hrana, već i lek. On, kao i mnoge druge kupusnjače, sadrži vitamine koji sprečavaju pojavu čira na želucu. Jedna šaka glavičica pupčara može da zameni veliku glavicu kupusa po količini minerala i vitamina. Među njima se naročito ističe beta-karoten, kojeg inače ima u šargarepi. Kelj je bogat i biljnim vlaknima, koja u organima za varenje vezuju otrovne gasove.

(Mojeselo)