Kao i mnoge zimzelene biljke i tuja ima mnoštvo oblika. Za sadnju živih ograda pogodne su Pyramidalis Compacta i Rosenthalii nešto tamnije zelene boje i sporijeg rasta. Obe su vrlo zgusnutog rasta. Za ograde se uzimaju sadnice visine najmanje 50 cm, a sade se na razmaku od 70 do 100 cm jedna od druge. Da se ...
READ MORE +
U južnim predelima se vinova loza može uspešno gajiti i na većim nadmorskim visinama. U Srbiji se vinova loza uspešno gaji do 300– 400 m nadmorske visine. Sa manje uspeha može se gajiti i na većim visinama, ali se mora obratiti posebna pažnja na izbor sorti ranijih epoha sazrevanja i izbor južnih ekspozicija. ...
READ MORE +
Kod manje iskusnih voćara česta je pojava da i pored odlične sirovine usled grešaka u tehnologiji krajnji proizvod (rakija) bude manje kvalitetan. To je slučaj i sa pojavom sirćetnih bakterija u kljuku u toku fermentacije.Nepravilno vrenje i pojava sirćenih bakterija u kljuku, tokom destilacije, utiču na kiseli ...
READ MORE +
Ima biljaka, poput krotona i marante, koje se lepotom cveta ne mogu podičiti, ali su im zato listovi prelepih jarkih boja i šara pravi mamac za qubitelje cveća. Međutim, dešava se da u novom domu njihovi listovi počnu da blede a biljka se “snuždi”. Jedan od razloga za to je nedostatak svetlosti, i zato ih treba ...
READ MORE +
Veoma ukusne i atraktivne crvene plodove imaju sorte Starkrimson i Crvena vilijamovka. Među sortama krušaka prilagođenih za gajenje u našoj zemlji nalazi se i sorta Starkrimson. Ona je u stvari mutant Klapovke koju je pre nekoliko decenija otkrio u SAD čuveni rasadničar i voćar – Stark. Starkrimson svojim ...
READ MORE +
Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama. Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite ...
READ MORE +
U dosadašnjoj praksi dunje su se sadile najčešće na rastojanju 4-6 x 5-7 metara. Pri tome je po hektaru sađeno 230 do 500 voćaka. Ovaj broj stabala po hektaru odgovara gajenju dunje u vidu manje ili više slobodno-rastućeg žbuna. Dunje kalemljene na selekcionisanim podlogama imaju umereniji porast i po prirodi ne ...
READ MORE +
Sa dolaskom hladnijih dana, došlo nam je i bogatstvo jesenjeg voća. Često nezasluženo zaboravljamo na mirisne dunje. Dunja obiluje biljnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Osim divnog mirisa ovog voća, koji bi svaki dom učinio “toplim”, dunje su i vrlo zdrave. One imaju veoma visok sadržaj biljnih vlakana koja u ...
READ MORE +
DAN i noć je otporna biljka, ne traži posebnu negu i prihranu, a gotovo je i jedini cvet koji ulepšava balkone i bašte tokom zime. Ova zemljasta biljka uspeva u svakom zemljištu. Mogu da se poseju praktično bilo kada i bilo gde. Ukoliko se to uradi krajem leta, cvetaće tokom zime. Ukoliko se posade u proleće davaće ...
READ MORE +
Kikiriki je jednogodišnja žbunasta biljka iz porodice mahunarki koja formira plod - mahunu ispod površine zemljišta. Gaji se prvenstveno zbog semena bogatog uljem(42-60%) ali i proteinima (oko 28%). Кoristi se za direktnu ishranu ljudi kao poslastica a uljane pogače koje ostaju posle ceđenja ulja sluţe kao ...
READ MORE +