ŠTA POSEJATI U JESEN: Veliki izbor salata

U VREME posle suvog i veoma toplog leta, u bašti ima dosta povrća koje i dalje plodonosi (paradajz, paprika, tikvice…).

Druge vrste povrća su sazrele, pa se u bašti pojavio slobodan prostor za setvu novih useva. Šta posejati u jesen? Salata je brzorastuća biljka, pa se za kratak period, nekada i za samo 45 dana, može dobiti solidna zelena glavica.

U ponudi danas ima dosta sorti, hibrida i varijeteta zelenih salata. Puterice ili maslenke salate se odlikuju dobro razvijenim listovima rozete, koji najčešće leže na zemlji, a nakon toga počinju da se uvijaju u glavicu koja može dostići solidnu veličinu. Zbog vremena u kojem se gaje, cvetanja nema, nema ni štetočina, pa je zaštita minimalna. Mogu biti zelene i bledo zelene boje ili crvene po obodu.

Puterice se mogu saditi kao jesenje salate, otporne na hladnoću i na mraz, pa se čak i ispod snega mogu očuvati u solidnom stanju, mada se pod najlonom ili agril-tekstilom savršeno lepo održavaju tokom cele zime. Ovakve sorte su nansen, tuareg, vera.

Maslenke za prolećnu proizvodnju su često većih dimenzija, velikih i dosta žutih, središnjih, hrskavih listova. Cvetanje nastupa sa prvim toplijim danima, krajem maja. Takve su majska kraljica, atrakcija, viola.

Kristalke, ledenke ili ajsberg salate, koje su cenjene zbog otpornosti na bolest pri gajenju, ali i zbog izdržljivosti u transportu i trgovini, značajno su pogodnije za gajenje u letnjim, toplijim mesecima. Formiraju krupne i čvrste listove, a glavica je fino sabijena, sa svetlozelenim hrskavim listovima. Veoma retko postaju gorkog ukusa, čak i na toplom vremenu, a cvetanje je odloženo.

Kristalke za jesenju proizvodnju često imaju blago nazubljene, reckaste listove i duže vremena imaju samo lisnu rozetu pre nego što počnu uvijati glavicu. Treba im dosta vremena da se lepo ukorene i ojačaju, ali su zato veoma trajne i otporne na bolesti. Poznate vrste su leda, unik, grejt lejk.

Ledenke za prolećnu i letnju proizvodnju su nešto manjih dimenzija i redovno mogu formirati čvrstu glavicu, poput kupusa. Veoma retko iscvetaju, čak i u vreme velikih letnjih vrućina. Poznate vrste su ljubljanska ledenka, bionda di pargi.

Lisnate salate su u poslednjih nekoliko godina sve više zastupljene zbog lakog i brzog uzgajanja, kao i zbog raznolikosti hibrida koji oblikom listova, bojom i veličinom predstavljaju pre svega ukras, a zatim i poslasticu. Lisnate salate ne formiraju glavicu niti imaju središnji svetlozeleni hrskavi deo, po težini nisu prinosne kao glavičaste i najčešće se gaje kao prolećne salate, mada se u zaštićenom prostoru ili pod agrilom mogu uspešno uzgajati i zimi.

Lola tip je jedna od najzastupljenijih lisnatih salata sa srednje kovrdžavim listovima, koji su ovalni i izduženi. Mogu biti zeleni, šareni i raznih nijansi crvene i bordo boje. Listovi su mekši od ajsberga, bez gorkog ukusa. Iscvetava tek u vreme leta.

Kazard ili kovrdžave dronjave salate su one sa izrazito izuvijanim i usečenim obodima listova. Po pravilu su manjih dimenzija i sa nešto manje listova, ali su dekorativnije.

Naziv hrastov list se odnosi na sve one salate koje imaju izrazito usečene listove i koriste se kao salate kojima se seče cela glavica ili salate kod kojih se podbiraju listovi.

Bejbi lif ili berivke su svi oni tipovi salata koji se koriste kao gusto zasejane biljke za sečenje mladih listova i to u više navrata.

Treba još pomenuti i endivije (gorke salate), cikorije (radiči), rukolu i drugo lisnato povrće, koje se može gajiti kao jesenja ili prolećna povrtarska kultura za upotrebu za salate.

SETVA NA PAPIRU

SEME salate je sitno, svega tri-četiri milimetra, svetlo smeđe boje. Može se sejati pojedinačno ili nasejavati omaškom, kada biljke gusto niču. Pojedinačno seme se može kupiti i u obliku papirnih traka na kojima je u pravilnom razmaku nalepljeno seme salate. Takva traka se samo postavi na zemlju u bašti i prekrije slojem humusa debljine jedan centimetar. Seme se može zasejati i u kontejnerima (jedna semenka u jednu ćeliju) i prekriti humusom. Seme salate se može zasejati i u većoj posudi ili u leji na otvorenom, gde će nići veći broj biljaka koje ćemo kasnije koristiti kao rasad za plastenike ili otvoreno polje.

Dipl. inž. Vladimir Milutinović

(Novosti)