Novo, odnosno mlado vino treba redovno kontrolisati. Bar jednom nedeljno treba proveravati njegov ukus.
Obavezna proveravati vina sa manje alkohola i kiselina, kao i ona koja se čuvaju u buradima u toplijim podrumima. U buradima treba redovno kontrolisati otpražnjeni prostor i za toliko obaviti dolivanje. Vinom istog ili sličnog kvaliteta.
Mlado vino je mutno i magličasto jer u sebi sadrži koloidne belančevinaste materije kao i vinske kvasce i kristale streša.Takođe i organoleptičke osobine: boja, bistrina, miris i ukus su specifični, pa kao takvo često puta nije baš prijatno za upotrebu. Zato ga treba pretakati. Pretače se iz jednog suda u drugi da bi se vino odvojilo od taloga sa dna bureta. Pretače se obično nekoliko nedelja posle vrenja i dolivanja sudova.
Pretakanje može biti otvoreno ili zatvoreno. Koji način način će se primeniti – zavisi od samog vina. Zatvoreno pretakanje se obavlja kod vina koje je napravljeno od malo plesnivog grožđa i koje je sklono mrkom prelomu. Kod zatvorenog pretakanja vino treba da je što manje u kontaktu sa vazduhom. Ukoliko je vino sklono mrkom prelomu treba ga pre pretakanja sumporisati sa 2 do 3 grama sumpor-dioksida ili 4-10 grama vinobrana,pa tek kad postane stabilno – pretače se (zatvoreno).
Poluzatvoreno pretakanje obavlja se kod vina kod kojih treba sačuvati svežinu i miris i kod onih koja su kiselija.Obično se ovim načinom pretaču mirišljave i muskatne sorte.
Ukoliko je vino koje se pretače smešteno u buradima, pretakanje može biti dvojako jer postoje buradi sa slavinom i bez slavine. Vino se ispušta na slavinu u „šafolj“ iz koga se kofama preko levka ubacuje u drugo bure. Kad vino prestane da ističe, bure se pažljivo nagne i sačeka da svo vino istekne. Kada se na slavini pojavi mutno vino slavina se odmah zatvara i pretakanje je završeno.
Ako je vino koje treba da se pretoči smešteno u burad koja nemaju slavinu tada se pretakanje obavlja gumenim crevom tako što se na kraj creva veže drvena letva. Letva treba da je u donjem delu creva duža onoliko koliko se smatra da je visina taloga. Letva se stavlja iz razloga da prilikom uranjanja creva u sud ne bi došlo do zamućenja vina od taloga. Prilikom pretakanja crevo sa letvom stavlja se tako da letva dodirne njegovo dno, a crevo da je iznad taloga. Zatim se vino povlači na crevo i presipa u drugi sud.
Talog koji zaostane na dnu bureta sadrži u sebi još vina pa se skuplja u balone i nakon taloženja izdvaja vino. Drugi način je da se talog sakupi i stavi u plastične vreće i ostavi na ceđenje. Ovako dobijeno vino se izdvaja i koristi se za dolivanje sudova, a talog se dalje može koristiti za destilaciju rakije.
(Mojeselo)
