Zaperci ili bočne grane paradajza, dužine 10 do 15 centimetara mogu lako da se ožile i posluže kao rasad. Sa dela stabla koji se pobode u zemlju uklanja se lišće makazama odsecanjem blizu stabla, tako da se smanjuje opsanost od iscrpljivanja biljke transpiracijom.
Prvih nekoliko dana rasad će biti biti jedva živ, ali stalnim zalivanjem mlakom vodom održaće se u životu i ukoreniti. Grane se pikiraju u leji na 10 x 10 ili 12 x 1 cm, sitnije gušće, a krupnije ređe. One mogu da se odlamaju ili odsecaju sa već rasađenih biljaka gde je „čišćenje“ zaperaka redovna mera nege, ili da se proizvode posebnim postupkom.
Taj postupak može da bude ovakav: u leji sa rasadom koji već ima visinu 15-20 cm zakinemo vrhove jednom broju biljaka. U pazuhu svih listova na takvim „obezglavljenim“ biljkama počeće da rastu grane – i to istovremeno. Na taj način svaka biljka formira žbun od 5-6 grana. Kada dovoljno odrastu, odvijaju se od matične biljke, sve osim jedne, i ožiljavaju u posebnoj leji.
Jedna ostaje na biljci kako bi se dobila normalna sadnica sa razvijenim centralnim korenom. Ožiljavanje može da se obavi i sađenjem grana u saksije ili čaše, pri čemu je važno da supstrat bude pun humusa i peska i da se redovno vlaži. Prva dva-tri dana biljke treba držati u senci. Zato je oblačno vreme pogodno za ožiljavanje.
Paradajz iz zaperaka formira drugačiju građu korenovog sistema u odnosu na biljke iz semena. Javljaju se samo bočne žile, pa takav koren slabije prodire u dubinu. Nijedna žila ne preuzima ulogu glavnog korena. Zbog toga je ovakav paradajz osetljiv na sušu. Međutim, polaganjem dela stabla pri sadnji, ožiljava se još jedan deo, tako da se razvija moćan korenov sistem u površinskom sloju.
On omogućava, uz ostale povoljne uslove za rast, normalno plodonošenje. Prvi grozd se javlja dosta nisko, jer je ovo biljka iz zaperaka na kome nema toliko listova od osnove do vbetova kao što je to slučaj sa biljkama iz semena. Zbog toga rano cveta i donosi plod. Plodovi su iste krupnoće i kvaliteta kao i na matičnim biljkama. Ovakav paradajz treba gajiti isključivo na jedno stablo, jer će u protivnom dati dosta sitnih plodova.
Na ovaj način može da se razmnožava bilo koja sorta, ali se bolji rezultati postižu sa visokim koje daju krupne plodove, nego sa niskim. Hibridi su bolji od sorti, jer su prirodno bujniji (Mi-10), a često i otporni na bolesti (lido, luna, uragan, maraton). Maraton F1 iz zaperaka je najbolji. Ožiljeni pelceri sa ranih useva stižu za presađivanje u junu i na taj način zamenjuju matične biljke, koje već sredinom leta daju sitne plodove.
(Novosti)
