Loza se može saditi na krčevini starog vinograda, na krčevini šume i šikare, na devičanskom zemljištu…
Višegodišnja praksa pokazuje da se ne sme odmah posle krčenja starih čokota posaditi novi, jer mogu nastati veoma štetne posledice ( loš prijem kalemova i oslabljen imunitet prema mrazu i bolestima).
Pored navedenih štetnih posledica na takvim terenima se ispoljava i takozvana zamorenost zemljišta koja nastaje zbog pogoršanja njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Kada se vinova loza može saditi na mestu krčevina, postoje dva oprečna stava.
Po jednom, to se može činiti 5-6 godina posle krčenja prethodnih zasada a da se u međuvremenu gaje one jednogodišnje biljke koje bi doprinele da se zemljište odmori. Po drugom, vinograd se može odmah zasnivati i na staroj krčevini, ali da se na parceli poveća sadržaj humusa u zemljištu unošenjem organskih đubriva (stajnjaka), kao i setvom biljaka za zelenišno đubrenje. Svinjski i živinski stajnjak ne treba koristiti za vinograd.
Obogaćivanje zemljišta mineralnim materijama – fertilizacija, postiže se unošenjem mineralnih đubriva pre ili za vreme rigolovanja. Potrebne količine se ustanovljavaju agrohemijskom analizom zemljišta. Pri tome je bitno utvrditi sledeće pokazatelje: procenat humusa, azota, fosfora i kalijuma, količinu kreča i magnezijuma, sadržaj mikroelemenata i rN zemljišta. Azotna se ne unose pre rigolovanja jer je azot lako rastvorljiv i lako može doći do njegovog ispiranja i gubitka. Prema tome, primenjuju se samo fosforna i kalijumova đubriva.
Primena kreča za smanjivanje kiselosti zemljišta – kalcifikacija, obavlja se kada je rN zemljišta niži od 6. Mogu se koristiti gašeni i negašeni kreč, kao i saturacioni mulj. Rasturaju se pre rigolovanja zemljišta. Dezinfekcija zemljišta se obavlja odmah posle rigolovanja ali najmanje 3 meseca pre početka sađenja kalemova. Primenjuju se razni preparati koji deluju vrlo stimulativno na razvoj i plodonošenje vinove loze. Naročito su efikasni i protiv nematoda koje su glavni prenosioci opasnih viroza.
(Novosti)
