Mangulice se vraćaju u šume svrljiških planina

2

„Opština Svrljig davala je besplatno prasad mangulice i ja sam se prijavio da ih čuvam. Naredne godine treba opštini da vratim isti broj prasadi koji sam dobio da bi još neko počeo da ih uzgaja“, rekao je Pavlović za Betu.

Na farmi od 1,3 hektara koja se nalazi usred hrastove šume Pavlović ima tokom godine između 15 i 50 mangulica.

„Tokom leta ih je više jer imam i više hrane za njih. Na jesen velike svinje zakoljem ili prodam. Nedavno sam poklonio deset prasadi Udruženju mladih Kobra kako bi osnovali sopstvenu farmu“, kazao je Pavlović.

Prema njegovim rečima meso mangulica je veoma traženo u Srbiji, a kupci su ljudi koji hoće da promene dosadašnji način ishrane i da se zdravo hrane.

„Iz tog razloga sam odlučio da gajim mangulice. Želeo sam da moja porodica jede zdravu hranu, a meso i mast mangulica mnogo su zdraviji nego običnih svinja“, rekao je Pavlović.

Kako je istakao, žitelji sela na obroncima Svrljiških planina crnu mangulicu i moravku uzgajali su još od 18. veka u kolibama po hrastovim i bukovim šumama.

Više decenija unazad mangulice niko nije čuvao i tek poslednjenjih godina po neka od ovih svinja može se ponovo videti na imanjima u svrljiškom kraju.

Pavlović je naveo da je verovatno jedan od retkih stočara u tom delu Srbije koji manuglice uzgaja na potpuno prirodan način, bez koncentrata i vitamina.

„Mangulice na mojoj farmi jedu isključivo organski kukuruz, žir, voće, koprive i druge trave. Tokom leta pojedu dnevno po 120 kilograma šljiva „, rekao je Pavlović.

Dodao je da mangulice stalno tragaju za hranom i jedu korenje, crve, gliste i druge insekte.

„Kada imam dovoljno vremena, ali ne u danima kada je lov na divlje svinje, izvodim ih sa farme u šumu i tamo se hrane. One to najviše vole. Dešava se da po neka i ostane u šumi, ali se posle nekog vremena vrati na farmu“, rekao je Pavlović.

On je istakao da za dve godine koliko čuva mangulice nijednom nije morao da zove veterinara.

„Mangulice su vrlo pitome, ali po tome što su veoma otporne na bolesti i hladnoću slične su divljim svinjama. Potrebno je da se stalno nalaze na slobodi. Prasići ne napreduju kada su u zatvorenom prostoru“, naglasio je Pavlović.

Čuvanje mangulica, kaže Pavlović, ne donosi veliku zaradu jer mangulice ne rastu tako brzo kao „obične“ svinje.

„Svinje se prase dva puta godišnje, ali nemaju nikada više od šest prasadi. Da bi mangulica dostigla 150 kilograma potrebne su dve i po godine“, rekao je Pavlović.

Pored uzgoja mangulica, Pavlović se bavi voćarstvom, planinarenjem, alpinizmom i trener je u karate klubu „Kobra“. U blizini farme manuglica podigao je „Dom prijateljstva“.

„Gosti mog skromnog Doma su pre svega ljubitelji prirode i planirani, ali i svi oni koji žele da pobegnu od gradske buke, upoznaju život na selu, vide kako se čuvaju mangulice“, istakao je Pavlović.

Svakoga leta „Dom prijateljstva“ ugosti volontere iz inostranstva, a do sada ih, je posredstvom Udruženja mladih „Kobra“ bilo iz 12 zemalja, između ostalog i iz Južne Koreje, Rusije, Švajcarske i Azerbejdžana.

(B92)