Dobro pogođen fazan, a beži u gustiš. Fazana ne treba gađati krupnom sačmom. Mnogi lovci ovu pticu love i bez pomoći pasa. Savet – na fazana ne treba pucati preblizu.
Zahvaljujući veštačkom uzgoju i činjenici da im kao stanište odgovaraju poljoprivredni tereni, fazani su poslednjih decenija postali naša najbrojnija pernata divljač. Takođe je i armija lovaca koja svakog oktobra kreće na njih sve veća i veća.
Fazan je relativno krupna i snažna ptica, poslovično „tvrda na ranu“. Dešava se da pogođen fazan padne sa par desetina metara visine i bukvalno odskoči od zemlje – da bi sledećeg trenutka skočio na noge i dao se u spasonosni trk do najbližeg gustiša i to brzinom na kojoj bi mu i zec pozavideo.
Puška i municija – Izbor čokova zavisi od doba u sezoni i načina i mesta lova. Na početku sezone, zatim gotovo uvek kada se lovi sa psom ptičarom, kao i šumskim staništima, pogodnije su cevi otvorenih čokova – skit, cilindar i četvrt-čok.
Sredinom i krajem sezone, kada zahladni i kada se fazani dižu na krilo dalje od lovaca, u lovu na otvorenim kukuruznim poljima pogodniji su jači čokovi – polučok, tričetvrt i pun čok. Ako se u situacijama kada se puca na manje udaljenosti koriste jači čokovi, preporučljivo je upotrebiti specijalnu municiju za rasipanje.
Što se tiče veličine sačme, jedna od najčešćih grešaka među starijim lovcima, naročito sa sela, je sklonost da upotrebljavaju preveliku sačmu. Kod nas se često koristi sačmu broj 8. 6, pa čak i 4 (3,5 mm, 4 mm, 4,5 mm). Lovci se pravdaju da sitna sačma „nema snagu“ da usmrti divljač. Nesumnjivo da sačma treba da bude u stanju da na određenoj udaljenosti probije čvrste mišice i kosti fazana, ali su zato sasvim dovoljni brojevi 12 i 10 (2,5 mm i 3,0 mm). Istovremeno sačma ove veličine daje ravnomerniji posip i bolje reaguje na čok nego krupnija.
Prilikom neposrednog lova, greška koja se najčešće pravi je – da se puca preblizu. U želji da fazan „ne ode daleko“, žuri se i puca na svega desetak-petnaest metara. Rezultat je, najčešće, promašaj (jer sačmeni snop još ne stigne da se „raspe“) ili divljač samo bude ranjena kojim perifernim zrnom
U slučaju pogotka je jeoš gore – divljač bude toliko razbijena, da ako se i nađe nešto više od glave, krila i repa, to nije za upotrebu. Pošto se obično lovi na otvorenim terenima, fazana treba „pustiti“ na 20-30 metara, pa tek onda pucati. Ovo naročito važi ako je puška sa jačim čokovima, što je kod naših lovaca najčešći slučaj, jer je standardna kombinacija polučok i pun čok, najrasprostranjenija.
Reakcija na pogodak – Iako je lov na fazana prosto nezamisliv bez lovačkog pomoćnika – psa, mnogi lovci love bez njega. Poseban problem tada predstavlja pronalaženje odstreljene ili ranjene divljači. U takvoj situaciji velika je prednost ako se bar približno zna kako je, odnosno u koji deo tela je fazan pogođen. To omogućava da se njegovo dalje ponašanje predvidi i olakša traženje u gustoj vegetaciji, čak i kada se lovi sa psom.
Fazan koji je dobio „pun šlus“, odnosno smrtonosni pogodak u prednji deo (glavu, vrat i pluća), naglo obesi glavu i krila i pada prema zemlji. Najčešće ostaje mrtav na mestu gde je pao.
Fazan pogođen u krilo nakrivi se na stranu na kojoj je ozleđeno krilo i lepršajući drugim pada pravo ili koso. Posle pada se obično podiže i beži trčeći u najbliži zaklon. Zahteva dugo traženje, najčešće sa dobrim psom.
Ako je pogođen u trbuh, fazan se u trzaju pogrbi, spuštajući rep i glavu i odleti, u zavisnosti od težine povrede, na veću ili manju udaljenost.. Posle sletanja nastavlja da beži hodom. Obično ugine od unutrašnjeg krvarenja. Može se uspešno tražiti samo ako je tačno markirano mesto sletanja, opet najbolje uz pomoć dobrog psa.
Pogođen u nogu ili zadnji deo tela (trticu), fazan opušta jednu ili obe noge i istrzanim letom poleće najpre u vis, a onda sleće koso prema zemlji, tražeći najbliže sklonište. Dešava se da ponovo poleti kada ga lovac pronađe.
Pogođen u kičmu fazan naglo opušta obe noge i donekle raširi krila, pa ukočen strmoglavo pada prema zemlji. Po pravilu se nalazi na mestu pada već mrtav ili u samrtnom ropcu.
Ako fazan nastavlja da leti i dalje sa repom zategnutim u ravni sa leđima, čak i ako je poletelo perje, znači da se radi o ivičnom pogotku („štrajhovanju“), pa tog fazana ne treba ni tražiti na mestu gde je sleteo, jer će verovatno ostati živ do sledećeg lova.
(Moje selo)
