Koje su prednosi prolećne sadnje jagoda?

Jagoda je veoma unosna voćna vrsta za gajenje. Ali, kada je posaditi? Da li u proleće, leto ili jesen?. Objavljujemo preporuke iskusnog voćarskog stručnjaka inž. Mileta Radosavljevića iz Beogarada, koji zastupa holandsku tehnologiju uzgoja jagoda.

U Srbiji se jagoda u poslednje vreme uglavnom sadi u leto i u jesen (jul, avgust, septembar). Vremenski uslovi u julu i avgustu su veoma nepovoljni. Osim visokih dnevnih i noćnih temperatura, otežana je priprema zemljišta za sadnju i prijem živića (sadnica). Zbog svega ovoga prolećna sadnja ima niz prednosti. Radovi na formiranju zemljišnih bankova i  postavljanje folije i cevi za navodnjavanje – obavljaju se u kasnu jesen. Zemlja se preko zime slegne a već u drugoj polovini marta može da se sadi.

Prinos zavisi od kvaliteta posađenih živića

Osam nedelja kasnije počinje berba plodova. Koja količina jagoda će se obrati – zavisi od kvaliteta posađenih živića. Ako se posadi treća kategorija (500 sadnica u gajbi) može se očekivati rod od 7-8 tona po hektaru, a sadnjom krupnijih živića (250 u gajbi) prinos se povećava do 12 tona po ha. Sadsnjom najkrupnijih sadnica (150 u gajbi) može se očekivati prinos i do 20 tona po hektaru.

„Letnjom sadnjom narednog proleća se postižu veći prinosi nego sadnjom i berbom u tekućoj godini. Ali ima i znatno više troškova u održavanju zasada od sadnje do berbe. U letnjoj sadnji zemljišze na bankovima nije sleglo, pa se javlja rizostomija korenovog sistema, a ubrzo sadnice formiraju i cvet koji se mora ručno zakidati, kao i stoloni“, objašnjava inž. Radosavljević.

Investicija za hektar jagodnjaka – od 10 do 15 hiljada evra

Treba naglasiti da voćari ostvaruju pravo na subvencije samo sadnjom sertifikovanih živića, kao i za nabavku foliije i sistema za navodnjavanje. Povraćaj uloženog novca je 40-50 odsto.

„Ako sadite nesertifikovane sadnice ulaganje u jedan hektar jagoda je manje, ali zato nemate subvencije i ostvarujete manji prinos plodova za 50 odsto. Investicija sađenjem sertifikovanih sadnica, zavisno od kvaliteta(krupnoće) – kreće se od 10 do 15 hiljada evra po hektaru“, ističe inž. Radosavljević.

Koje sorte odabrati za sadnju?

Ako su parcele manje i namenjene pijačnoj prodaji – biraju se rane i kasne sorte. Najranije sorte se na otvorenom zasadu pokrivaju agrilom (folijom). Od ranih sorti  najbolji kvalitet i rodnost ima sorta rumba, vendi,kleri, alba, kvin eliza.

Svakako treba pomenuti i staru sortu poznijeg sazrevanja – zengu zenganu, čija berba traje gotovo mesec dana. Vrlo je otporna na bolesti korenovog sistema, tolerantna na mrazeve i sušu, ali se mora redovno prskati protiv pegavosti lista i sive truleži plodova.

Pred cvetanje jagodnjak malčirati slamom

Slama se stavlja u međuredni prostor između bankova, ali i delom na foliju. Zašto? Kad plodovi jagoda porastu i otežaju treba da se oslone na slamu a ne na foliju. Kad kiša pada,slama upija vodu i sprečava da se prouzrokovači bolesti sa zemljišta rasprskavaju na cvet i tako zaraze zametnuti plod.

Miodrag  Palić