Jesenja setva i sadnja povrća su korisne jer obezbeđuju sveže plodove u rano proleće. U našim klimatskim uslovima u jesen se seju i rasađuju crni luk srebrnjak, salata, spanać, grašak i kupus. Za ovakvu vrstu proizvodnje treba odabrati pogodne sorte, podesiti vreme setve i agrotehniku kako bi biljke lakše podnele nepovoljne uslove tokom zime na otvorenom polju.
Za jesenju setvu crnog luka obično se koristi majski srebrnjak koji se može proizvoditi na dva načina: iz rasada i arpadžika. Setva semena za dobijanje rasada obavlja se od 15. avgusta do početka septembra u hladne leje napravljene na plodnom, čistom, nezaraženom zemljištu, na kome luk nije gajen najmanje tri-četiri godine. Rasađuje se tokom prve dekade oktobra, kada rasad obično ima tri-četiri lista. Zemljište treba da bude plodno, nezakorovljeno, dobro pripremljeno za sadnju i zaklonjeno od jakih vetrova.
Sadi se u redove od 30h10 cm, dublje nego što je luk bio u leji, kako ga erozija tokom zime (vetrovi, golomrazice) ne bi ogolila i time omela normalno ukorenjivanje i rast tokom proleća. Arpadžik luka srebrnjaka, kojeg povremeno ima u prodavnicama semena, sadi se početkom oktobra. Ranija sadnja može, u slučaju lepog vremena tokom jeseni, da izazove jači porast biljaka, koje tokom zime mogu da prežive tzv. fazu jarovizacije, pa u proleće formiraju cvetonosno stablo. Ovo se može izbeći ako se sadi sitan arpadžik (8 do 12 mm u prečniku). Krupniji arpadžik treba zasaditi posebno i u proleće ga koristiti kao mlad luk pre nego što se pojave „bikovi“ (cvetonosno stablo).
Zelena salata se može uspešno proizvoditi iz jesenje sadnje na otvorenom polju. Za to je potrebno proizvesti rasad tokom septembra, a rasaditi ga u bašti tokom okotbra, kako bi se biljke pre zime primile i ojačale i lakše podnele zimske uslove. Za ovo je najbolja sorta „nansen“ čijeg semena ima u trgovinama. Parcelu za ozimu setvu i sadnju salate treba pođubriti mineralnim đubrivima NPK na primer 10:30:20, sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma.
Prilikom ovih jesenjih setvi i sadnji povrća treba imati u vidu da mlade biljke lakše prezime od starijih i odraslih, uz đubrenje kako je navedeno. Prirodna zaštita od jakih vetrova, na primer voćnjaci, šume, zgrade i ostale građevine, mogu umnogome da poboljšaju uslove za prezimljavanje.
(novosti)
