Bundeva (Cucurbita maxima), koja se još u našim krajevima naziva i pečenka, peca, beli dulek, po tradiciji se gaji u baštama, a često i na velikim njivskim površinama.
Prava je poslastica kada se ispeče u rerni, a neizostavna je i u pravljenju pita bundevara. Po narodnom običaju domaćice za Badnje veče ukućanima peku po parče ove bundeve, za koju mnogi kažu da je srpska banana.
Plodovi mogu imati različite oblike. Najčešće su ovalni, spljošteni, okrugli ili duguljasti. Površina im je, bar kod populacija koje se kod nas gaje, glatka ili mrežasta, obično bela ili siva. Debljina mesa je različita – može biti i deset centimetara. Boja mesnog dela ploda obično je žuta, oker ili narandžasta. Težina plodova zavisi od sorte (genotipa) i uslova gajenja. Brani su plodovi težine i do 40 kilograma.
Plodovi su ukusni samo ako dobro sazru na vreži. U kućice (odžake) seju se po tri-četiri semenke na dobro nađubrenom zemljištu početkom maja. Bela bundeva ima dugu vegetaciju, pa do pojave jesenjih mrazeva uspe da uzri dva-tri ploda i to pod uslovom da se vreže razvijaju na osunčanom zemljištu.
(Novosti)
