Da li ste probali vino ili jeli grožđe sorte tamjanika, opevanoj u narodnoj pesmi? Ovu staru autohtonu sortu (za koju neki kažu i da nije baš naša) mnogi vinogradari su zaboravili, ali u poslednje vreme neki odgajivači iz Aleksandrovačke župe žele da joj povrate staru slavu.
Takođe, da li ste znali da po boji bobica postoje četiri sestre ukusne tamjanike – bela, žuta, crvena i crna.
Bela tamjanika potiče iz Francuske, ima srednje krupan grozd valjkastog izgleda. Bobica je takođe srednje krupna, pokožica žuto-zelene boje. U fazi pune zrelosti sakupi od 20 do 24 odsto šećera, a u fazi „suvarka“ može imati i 30 procenata šećera. Tada se koristi za spravljanje prirodnih desertnih muskatnih vina.
Njena žuta sestra je muskatnija, sakupi veći procenat šećera, ali nešto manje rodi. Crvena sorta je samo varijacija boje, dok je crna izuzetno kvalitetna i od nje se spravlja vino vrhunskog kvaliteta. Jedina joj je mana što nema ujednačen prinos svake godine.
Mirisu grožđa i vina uvek je pridavan veliki značaj. Otuda su sve traženije sorte sa blagim muskatnim mirisom i sve traženiji proizvodi od grožđa, a pre svega vino sa blagim ili izraženim muskatnim mirisom.
Mirisne materije grožđa – primarne ili formirane u procesu odležavanja – sekundarne, imaju značajnu ulogu u utisku o grožđu i vinu. Količina mirisnih materija u grožđu zavisi od mnogobrojnih faktora, a među njima su genetska osnova sorte, klima, zemljište, stepen zrelosti grožđa.
Prema nekim autorima postoji preko 350 muskatnih vinskih sorti, sposobnih da daju različite kvalitetne kategorije vina sa manje ili više izraženim muskatnim mirisom, ali u našoj zemlji danas se gaji manji broj. Sem muskatnih sorti i ostale imaju mirisne materije ali koje se ne mogu okarakterisati kao muskatne.
(Novosti)
