BERBA DUNjE: Malje kao znak zrelosti

PLODOVI dunje se beru od sredine oktobra, ali oni ne sazrevaju na stablu – već nekoliko nedelja posle berbe. Otud i one uspomene starijih osoba – o mirisu dunje sa ormana.

Kod dunje kao i kod ostalih voćaka postoje dva stepena zrelosti ploda: fiziološka ili (botanička zrelost) i potpuna ili (konzumna zrelost). Plodovi dunje su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za dotičnu sortu, kad dobiju žućkastu ili žutu boju, kada se lako otkidaju sa grana. Pri berbi treba paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu.

U kom stepenu zrelosti će se brati dunja zavisi od namene plodova. Ako se plodovi koriste kao stono voće tada ih treba brati u fiziološkoj zrelosti, a ako se koriste za preradu – u punoj zrelosti. Plodove dunje ne treba brati pre fiziološke zrelosti jer nastaju veliki gubici do jedan odsto dnevno, kvalitet je slabiji, plodovi se ne mogu dugo čuvati, a ako se čuvaju znatno je veći gubitak mase. Takođe, pri kasno obranim plodovima dunje štete mogu biti velike, zbog prekomernog opadanja plodova i intenzivnijeg napada fizioloških bolesti.

Vreme berbe dunja najčešće se određuje po boji pokožice. Berba dunja se može odrediti i na osnovu broja dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti ploda (vranjska i leskovačka dunja se beru na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja). Pored navedenih pokazatelja stepena zrelosti, pri kojima se plodovi dunje mogu brati, jeste i lakoća skidanja malja sa ploda (ako su plodovi zeleni malje se teže skidaju).

Obrani plodovi se mogu čuvati oko tri meseca na temperaturi od nula do dva stepena Celzijusova i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto, uz prethodno dobru zaštitu u voćnjaku i tretiranje plodova fungicidima pre unošenja u hladno skladište. S obzirom na to da se dunja bere suviše kasno – u oktobru, plodovi se mogu čuvati i u dobro provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama do početka januara, pa čak i do marta u zavisnosti od sorte.

(Novosti)