VINOVA loza je u toku veoma duge evolucije stekla svojstvo da obrazuje znatno veći broj pupoljaka, nego što se iz njih mogu razviti dobri rodni lastari.
Kod divljih loza izražena je sposobnost autoregulacije. Manji broj pupoljaka se razvija u lastare, a veći broj pupoljaka se ne aktivira, već ostaje da miruje na čokotu i preobražava se u spavajuće pupoljke.
Pri gajenju loze broj okaca, lastara i grozdova koji se razvijaju na čokotima, reguliše se pomoću rezidbe. Pri osnovnoj rezidbi na zrelo izvestan broj lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekraćuju na izvesnoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od dužine tih delova lastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotu, odnosno od broja ostavljenih okaca na njima, razlikujemo sledeće rodne elemente:
* kratki kondiri, lastari orezani iznad 1-3 okca,
* dugi kondiri, lastari orezani na 4-5 okaca,
* kratki lukovi, lastari orezani na 6-8 okaca,
* lukovi srednje dužine, orezani na 9-12 okaca,
* dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca.
Izbor dužine rodnih elemenata nije proizvoljan, već zavisi od bioloških osobenosti gajenih sorti, rodnosti okaca duž lastara, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe. Rezidba može biti – kratka, duga i mešovita.
Kratka rezidba se primenjuje kod sorti kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Kod ovih sorti bi ostavljanje većeg broja dugih kondira ili lukova dovelo do veoma visokih prinosa grožđa slabog kvaliteta. Zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca. Za novi kondir se ostavlja deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Ostali lastari i deo ranijeg kondira se odsecaju i uklanjaju sa čokota. Ovo je tipičan oblik kratke rezidbe “kondir na kondir”.
Kod nekih sorti koje se takođe odlikuju visokom rodnošću okaca pri osnovi lastara, primenjuje se druga varijanta kratke rezidbe (smederevka, slankamenka, kardinal, vranac, muskathamburg…). Pri rezidbi se ostavljaju kratki i dugi kondiri, kako bi se iskoristila rodnija okca (treće i četvrto) za donošenje većeg prinosa grožđa. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri se uklanjaju do osnove. Na kratkim kondirima se viši lastari orezuju na duge, a niži lastari na kratke kondire sa 2 okca. Na ovaj se način uspešno suzbija polaritet vinove loze i sprečava izduživanje rodnih čvorova, odnosno deformacija skeleta čokota.
Pri dugoj rezidba vinove loze na čokotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim područjima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pogodna je za sve sorte koje zahtevaju mešovitu rezidbu. U svakoj narednoj godini za novi luk se ostavlja prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Da bi se ti lastari dobro razvili, odmah posle rezidbe, lukovi se savijaju strmoglavo naniže i vezuju za žicu. Na taj način osnova lukova zauzima vršni, dominantan položaj na čokotu i, zahvaljujući veoma izraženom polaritetu, iz njenih okaca se razvijaju dobri lastari. Pri dugoj rezidbi brže dolazi do izduživanja rodnih čvorova i deformacija oblika stabla.
Mešovita rezidba vinove loze se primenjuje na sortama kod kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Zbog toga se na istom čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. U ovom slučaju ostavljaju se kondiri od dva okca, koji se nazivaju “kondiri za zamenu”. U narednoj godini se lukovi iz prethodne godine uklanjaju do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se princip mešovite rezidbe. Vršni lastar se orezuje na luk, a niži na kondir za zamenu.
Ukoliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari, onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Neke sorte, kao što su afuz-ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon, merlo, rizling rajnski i dr. dobro rađaju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 8-12 okaca.
(Novosti)
