Prosečan srpski lovac uglavnom uživa u odstrelu dve vrste sitne divljači: fazana i zeca. Kojom puškom i municijom se lovi ova divljač? Na šta početnici treba da obrate pažnju prilikom kupovine puške?
Sačmara je jedino pravo, dokazano efikasno oružje za lov sitne divljači u pokretu (trku ili letu), što predstavlja jedini ispravan postupak odstrela sitne divljači i po Kodeksu lovaca i po Zakonu o lovstvu.
Prilikom kupovine pažnju ne treba obraćati na kalibar, dužinu cevi, jačinu čoka, već na kundak. Njegove dimenzije moraju apsolutno odgovarati telesnoj građi lovca. Jer, prekratak kundak nabija prste u loce i povećava klaćenje puške u pravcu gore-dole pri nišanjenju. Predugačak kundak otežava ubacivanje puške u zgib ramena, zapinje u odeći ispod pazuha i izaziva efekat pojačanog povratnog trzaja, a to pri dužem pucanju uzrokuje glavobolju i bolove u potiljku i vratu.
Ukoliko lovac želi određenu marku puške, a kundak mu ne odgovara, najbolje je da naruči izradu novog kundaka kod iskusnog majstora. Kada je čok cevi u pitanju, sačmare se u prodaji najčešće mogu naći u klasičnoj kombinaciji bušenja čoka : 1/2 i 1/1. Na zeca i fazana se najčešće puca na daljini od 15 do 30 metara, pa su čokovi manjeg suženja bolji izbor.
Dužina cevi sačmarice nema značajnijeg uticaja na uspešno gađanje, ali pomaže u tačnijem nišanjenju. Inače, sve dužine cevi između 60 i 72 cm podjednako su dobre za ovakav lov. I broj cevi nema veći značaj, mada se najprikladnijim izborom smatra dvocevna sačmara položara ili bokerica (izbor je više stvar ličnog ukusa, nego li izrazite prednosti jedne od konstrukcija).
Jednocevne prelamače su izbor iskusnog sladokusca, koji želi da poveća šanse divljači u lovu ili apsolutnog početnika. Pumparice ili poluautomatske sačmarice, osim što često daju mogućnost promenljivog čoka, nemaju nikakvih drugih prednosti. Naprotiv, po pravilu su duže, glomaznije a često i teže.
Kako najveći broj naših lovaca koristi sačmare standardnih kalibara 12/70 i 16/70 i čokova 1/1 i 1/2, na početku lovne sezone treba da love standardnom municijom, bez koncentratora i sa sačmenim punjenjem težine 32-34 grama u kalibru 12/70, odnosno 26-28 grama u kalibru 16/70.
Za lov fazana preporučljiva veličina sačme je 12 (12 5 mm) ili 10 (3 mm), a za zeca 10 (3 mm) i 8 (3,5 mm), s tim što krupniju granulaciju treba koristiti na kraju sezone. U svakom slučaju, za lov zeca i fazana nikako ne treba koristiti sačmu većeg prečnika od 8 (3,5 mm) jer je to nepotrebno i opasno.
Sačmom do šoka
Lovački pas i sačmarica su spremni, polazimo u lov. Ipak, kako odabrati lovačku municiju? Šta je važno pri izboru lovačke municije? Koju krupnoću sačme izabrati: da li municiju sa sitnijom sačmom i boljim posipom ili sa krupnijom sačmom i većom probojnošću, dilema je svih lovaca na sitnu divljač. U ovom tekstu prenosimo saznanja Petera Pulvera, poznatog nemačkog lovnog balističara.
Ako se oslonimo na već manje-više svim lovcima poznatu teoriju o usmrćivanju divljači šokom (istovremenim pogocima sa mnogo zrna sitne sačme u nervne završetke koji su ponekad neposredno ispod tankog sloja kože divljači), onda bi odgovor bio relativno jednostavan: izaberite lovačku municiju sa sitnom sačmom jer će efekat šoka biti jači kada više zrna sačme pogodi telo divljači. Međutim, sitna zrna sačme zbog svoje male mase imaju, relativno, malu kinetičku energiju i shodno tome i malu probojnost tkiva tela divljači. Zato ponekad zrno ne dospe do mnoštva nervnih zavr-šetaka, pa izostaje „šok efekat“ , odnosno smrt pogođene divljači.
Nravno, idealno bi bilo da sitna zrna sačme imaju dobru probojnost do najvita-lnijih zona tela divljači. Takođe, sam raspored zrna na telu pogođene divljači (posip), bi trebalo da bude ravnomeran i dovoljno gust da gađanu divljač pogodi više zrna. A to se za sitnije vrste sitne divljači može postići samo korišćenjem sitne sačme. Zato svaki lovac treba da bira krupnoću sačme prema krupnoći tela lovljene divljači. Tako će npr.za lov prepelica koristiti sitnu sačmu zrna, prečnika oko 1,5 mm, jer su tela ove divljači veoma meka na pogodak sačme, pa i sitnija zrna imaju probojnost da izazovu šok efekat. Za lov zečeva treba krupnija sačma, ako bi koristili sitnija zrna morali bi, zbog njihove manje kinetičke energije, da smanjimo daljinu gađanja.
Kada govorimo o napred navedenom, moramo stalno imati na umu da svaka puška (svaka cev) ima svoj specifični posip i to za svaku krupnoću sačme. Zato svaki lovac svoju pušku mora sam da ispita, kakav joj je posip u zavisnosti od daljine gađanja ili od krupnoće sačme, jer će samo tako moći da bude uspešan strelac i lovac.
(Moje selo)
