Gotovo svaki odgajivač srpskih visokoletača, bilo da ima kratak ili dug golubarski staž – želi da što pre izleže kvalitetne potomke, sposobne za postizanje vrhunskih letačkih rezultata.
Praksa je pokazala da je najbrži put za to – ukrštanje dveju nesrodnih krvnih linija golubova koje su nastale višegodišnjim uzgojem u srodstvu i koje izvrsno lete.
Golubovi nastali višegodišnjim uzgojem u srodstvu u naslednom nizu imaju učvršćene kvalitetne karakteristike, koje treba i njihovi mladunci da od njih naslede. Veoma je važno koliko će od mladih golubova biti izvrsnih letača, koliko osrednjih, a koliko će biti škartirano. U jatima u kojima je izražena varijabilnost u kvalitetu leže se nedovoljan broj dobrih mladih letača koji će sa starijima u jednoj sezoni da izlete sve utakmnce. U jednom jatu treba da bude i jedna krv, ujednačeni golubovi po kvalitetu. Ukrštanjem dveju nesrodnih linija i dobijanjem jedne međukrvi, ovaj uslov jedinstvene krvi u letačkom jatu već biva ispunjen.
Kada se ukrste dve nesrodne linije, njihovi mladunci su vitalniji, robusniji i zdraviji od mladunaca iz jedne krvi bez osveženja. Skup dobijenih pozitivnih osobina na ovaj način naziva se – heterozis efekat. Posledica ukrštanja je dakle upravo ono što i treba sportskim golubovima, da bi mogla da izdrže velika naprezanja u vazduhu. Objašnjenje zašto je ovaj put uzgoja mladunaca najbrži sa stanovišta verovatnoće da će se od njih stvoriti kvalitetni timovi jeste u tome: a) što se kreće sa dobrim priplodnim životinjama, b)dobija se jedinstvena krv u jatu i v) mladunci imaju izraženu vitalnost.
Odgajivači koji bi želeli da pođu ovim putem uzgoja, koji je proveren, on, ipak, ima i poteškoća koje treba savladati. Prvo otvoreno pitanje nameće se na samom početku kao veliki problem za onoga koji počinje, a to je pitanje kako će dve krvi koje su izabrane kao perspektivne za ukrštanje, da se podudare u parenju. S tehničke strane može izgledati da je sve u redu što se tiče kriterijuma izbora, ali dok mladunci dobijeni iz ukrštanja ne prolete, definitivan odgovor na pitanje da li je uspeh postignut, ne može se dati.
Nije dovoljno da se za početak parenja nabavi samo nekoliko golubova.
Potrebno je da se nabavi veći broj grla jedne i druge familije jer je to veći garant da će se izleći vredno potomstvo. Mnogi odgajivači koji su ukrštanjem uspeli da dobiju šampionsko jato, misle da će njihovi mladunci biti pravi asovi u priplodu jer su odlični letači. Na žalost nije tako, jer su u većini slučajeva oni samo dobri letači, a u priplodu su beznačajni i neupotrebljivi. Istina, ima i takvih slučajeva da su i takvi golubovi upareni sa jednom novom linijom dali podmladak koji je i njih prevazišao kao letače. Ovo se objašnjava time da je tom prilikom došlo do osveženja krvi, koje je vitalnost ptica podiglo još za jednu stepenicu na više.
Odgajivač može istovremeno, da uz one parove koji su upareni na kontra familiju, letački da koristi i obe linije samostalno. Dakle, golubovi „A“ se međusobno uparuju u daljem srodstvu, kao i golubovi linije „B“, a jedne ptice imamo u kombinaciji „A+B“.Prednost ovog metoda je u tome što se baza obe linije biološki podmlađuje u svom izvornom obliku.. Uz to, postoji i mogućnost da se radi na hibridizaciji letača. Do hibridnih letača dolazi se tako da se dve krvi gaje linijski nezavisno jedna od druge, da bi se posle dužeg vremena pristupilo parenju braće i sestara, i to najmanje dva puta uzastopno.
Ukrštanjem ovih golubova jednem sa istim takvim pticama druge linije, stvaraju se hibridi.
Hibridni letači dobijeni na ovaj način su bolji od ptica nastalih ukrštanjem dveju krvnih linija, i kod kojih pre ukrštanja nije izvršeno višestruko ukrštanje braće i sestara. Ptice hibridi koriste se isključivo za let i nisu pogodne za reprodukciju(priplod).
Može i na drugi način da se dođe do uspešnog jata, ali vreme koje je potrebno da se do cilja dođe je nešto duže. Opisani način da se sa što manje lutanja oformi jato natprosečnih letača, podrazumeva i kupovinu više primeraka od više odgajivača. Ako se želi početi sa osnivanjem jata preko jedne ptice koja je u odnosu na partnere s kojima je bila u paru iskazala dominantnost i rezultirala dobrim letačkim kvalitetom mladunaca, potrebno je izabrati mužjaka i primeniti pastuv metod.
Da bi se u jatu dobilo što više kvalitetnih potomaka preko mužjaka pastuva, treba oformiti i parove među njegovim potomcima, koji će takođe biti ispitani kao priplodnjaci, pa ako zadovolje u tom pogledu, poslužiće i oni za popunu letačkih timova.
Unapred se ne može savetovati kako da se potomci dotičnog goluba sparuju, jer ovo zavisi od toga koliko dobrih mladunaca natprosečnog kvaliteta će se izleći i kog će pola biti. Ako se, na primer, pojavi jedna kćer izvanredan letač, rado ćemo je upratiti na oca, a nekoliko njihovih mladunaca možemo izdvojiti u priplodno odelenje i pokušati ukrštanje sa pticama neke druge krvi. Postoje i druge mogućnosti da se oformi uspešno letačko jato, ali ukrštanje linija je najbrži put do postizanja vrhunskih sportskih rezultata.
(Moje selo)
