Na koji način gajiti jagode

Jagoda je ukusno voće koje dozreva u maju, zajedno sa trešnjom..Ovo voće bogato je C vitaminom, mineralima, sadrži voćni šećer, kiseline i neke druge sastojke koje ga čine ukusnim, aromatičnim, ali i lekovitim.
A lekovita svojstva jagode, i to ne samo njenih plodova već i lišća ljudi su već davno uočili, pa su od njenih listova koji sadrže mnogo tanina i flavonida pripremali čaj protiv proliva, a upotrebljavali su ga i za osveženje i prolećno pročišćavanje krvi.

Iako bolje podnosi hladnoću nego vrućinu, jagoda se ne preporučuje za uzgoj u dolinama gde se skuplja hladan vazduh. Takođe, ona voli dosta vlage u zemljištu pa je za postizanje visokih prinosa neophodno navodnjavanje. Za njen uzgoj nisu podesne ni parcele na kojima duvaju jaki vetrovi, naročito u vreme cvetenja , jer smanjuju procenat zametnutih plodova. Dobar rod jagoda ne može se očekivati na teškim, glinastim i siromašnim zemljištima. Za njen uzgoj treba odabrati peskovito i humusom bogato zemljište u kojem se koren može dobro razviti i crpsti hranljive sastojke za dobar rod.

Zdrave sadnice

Ako je odabrana parcela na podesnom položaju i sa mogućnošću navodnjavanja, pripreme za sadnju treba početi godinu dana ranije. Zemljište treba očistiti od korova i nađubriti stajnjakom. Ukoliko nema dovoljno stajskog đubriva može se primeniti „zelenišno“ đubrenje, odnosno zasejati smesu grahorice, uljane repice ili neke druge biljke podesne za ovaj način đubrenja. Kad ove biljke razviju veliku masu treba ih zaorati. Njihovim truljenjem zemlja će dobiti organsko đubrivo.

Najbolje vreme za sadnju jagoda je avgust mesec i rana jesen, uz dodatno upotrebu mineralnih đubriva. Koliko će biti dodato „veštaka“ zavisi od rezultata analize zemljišta, čije uzorke treba obavezno odneti u laboratoriju.A zatim, dolazi nabavka sadnica. One treba da budu jednogodišnje, duge oko desetak santimetara sa dobro razvijenim korenovim sistemom.

Jagode se najčešće sade na malo uzvišene gredice prekrivene crnom folijom, u dva reda, a između gredica treba odtaviti odgovarajući razmak za kretanje berača.

Nega zasada

Posle letnje ili jesenje sadnje treba ukloniti formirane cvetove jer plodovi koji bi se u to vreme zametnuli ne bi sazreli do zima. Oni bi iscrpli biljku i onemogućili joj da formira veći rod u narednoj godini. Naravno, ako se sade frigo sadnice (iz hladnjače) u toku proleća za rod u istoj godini – cvetovi se ne uklanjaju. Takođe, iz proizvodnog zasada treba obavezno uklanjati vreža kako ne bi iscrpljivala biljke i uticala na smanjenje roda.

Vreža se ostavljaju samo u matičnom zasadu, odnosno na izdvojenoj gredici sa koje će se uzimati sadnice za proširenje ili formiranje novog zasada. Osim toga, potrebno je suzbijati korove pomoću herbicida ili okopavanjem. Navodnjavanje se podrazumeva, a najbolji način za to je sistem „kap po kap“.
Zasađena parcela ostavlja se za uzgoj dve-tri godine. Posle svake berbe plodova lišće treba pokositi, izneti iz zasada i spaliti kako na njemu ne bi prezimele neke bolesti i štetočine. Posle kosidbe zasad se prihranjuje mineralnim đubrivima koji sadrže više fosfora i kalijuma kako bi biljke imale dovoljno hraniva za zametanje pupoljaka u narednoj godini.

SORTE

Postoji veliki izbor sorata jagoda, ali je kod nas najviše zastupljena „zenga zengana“. U poslednje vreme veoma su tražene uvozne i veoma rodne sorte poput „Elbe“.

U kućnim vrtovima mogu se uzgajati jagode mesečarke, odnosno takve sorte koje zameću plod od proleća do jeseni, pa na trpezi vaša porodica može uvek imati sveže plodove jagoda.

FOLIJA

Jagode je najbolje saditi rukom kroz rupe na foliji tako što se koren sadnice prethodno umoči u smesu zemlje, balege i vode, kako bi se bolje primila. Folija sprečava rast korova i čuva vlagu u zemljištu. Takođe, jagode koje rastu na foliji manje oboljevaju od gljivičnih bolesti jer ne dolaze u dodir sa zemljom a i ne prljaju se uzreli plodovi prilikom berbe.

Ispod folije obično se postavljaju i cevi za bnavodnjavanje po sistemu „kap po kap“, pomoću kojih se ujedno obavlja i prihrana jagoda otopljenim đubrivima.

Treba istaći i to da jagode uzagajane na crnoj foliji dozrevaju tri do pet dana ranije, a ako se preko zasađenih gredica postave plastični tuneli sa propzirnom folijom tada se dozrevanje ubrzava za još pet do sedam dana. Postavljeni plastični tuneli štite jagode u vreme cvetanja od poznih prolećnih mrazeva, kao i od eventualnih gradobitnih oblaka.

(Moje selo)