NAJNOVIJE

SELO ODMARA I ČULA I NERVE

Ja znam da će mnogi reći da je ovo priča „Šta bi bilo kad bi bilo“, odnosno da mnogi sumnjaju u to da bi na desetine hiljada stranih turista želeli da svoj odmor provedu u selima Srbije. Zbog toga odmah moram da istaknem jednu čiwenicu.

Da bi se shvatilo zbog čega je budućnost Srbije u razvoju seoskog turizma, najvažnije je da shvatimo sledeće: čovek ne postaje turista zbog toga što se umori od fizičkog rada. Čovek se umori od života u gradu – i to je najvažniji razlog nastanka masovnog turizma.

seoski-turizam-3

Čoveku je mesto u prirodi

Objašnjenje je vrlo jednostavno i trebalo bi da svima bude jasno – čovek je prirodno biće i njemu je mesto u prirodi. Koliko su gradovi „prirodna“ mesta, nije teško uvideti – mnogo betona, asfalta, automobila, ljudi, buke, smoga, stresa i ubrzan tempo života nikako ne odgovaraju čovekovim čulima i nervima.

seoski-turizam-2

Zbog toga su ljudi osetili potrebu da, makar na kratko, odmore svoja čula. Spontano su pronašli puste obale toplih mora. Na tim obalama priroda je bila netaknuta, pejzaži lepi, klima topla, morska voda pogodna za kupanje… I nekada mala ribarska sela danas su veliki turistički centri.

Meštani tih sela u prvo vreme nisu mogli da veruju da neko želi da dolazi u te njhove krajeve gde nema mnogo plodne zemlje, gde nema dovoljno vode za piće, gde sunce prži i ubija kožu i ljude.

Ovde bi bilo veoma korisno da napravimo jednu paralelu između početka razvoja turizma u primorju i u našim selima.

seoski-turizam-4

Naše selo lepše od primorja

Ono što povezuje oba ta slučaja jeste da su prirodni uslovi tada tamo i sada u našim selima – povoljni. Isto je i to što siromašni ribari nisu bili svesni vrednosti okoline u kojoj žive, kao što ni naši seljaci toga danas nisu svesni. Sve ostalo je različito, a ta razlika ide u korist naših sela i seljaka.

seoski-turizam-6

Prvo, naša sela su mnogo bogatija od sprženog i vrelog kamenjara u primorju. Drugo, mi danas možemo da koristimo iskustva drugih u masovnom turizmu, dok su oni morali da sve uče sami. Treće, mi danas imamo nauku – turizmologiju, koja nam jasno ukazuje koji su pravci razvoja turizma u svetu. Četvrto, danas imamo veoma razvijene i masovne medije, tako da ideja o seoskom turizmu može za veoma kratko vreme da dođe do svakog pojedinca u zemlji i svetu.

(Branislav Bajagić, turizmolog/Zdrav život/)

Želimo da čujemo vaše mišljenje

Ostavite komentar