Voćka cveta, biće ploda

Kod listopadnih voćnih vrsta promene u biljci koje dovode do cvetanja počinju u prethodnoj vegetaciji.

Tada počinje proces koji se zove – diferencijacija (stvaranje) rodnih pupoljaka. I voćar svojim postupcima može uticati na diferencijaciju rodnih pupoljaka. Voćke u senci zameću mali broj pupoljaka. To znači da je svetlo veoma važan faktor za diferencijaciju, koje se reguliše izborom terena za sadnju, razmakom sadnje, izborom uzgojnog oblika krošnje… Pravilnom rezidbom treba prorediti preguste krošnje, a voćke nađubriti azotnim i fosfornim đubrivom.

Na diferencijaciju utiču i hemijski regulatori rasta, prstenovanje grana i stabala, povijanje izbojaka (letorasta)… Bujnija stabla kasnije procvetaju, a slabije bujna – ranije. Na vreme cvetanja, osim genetske odlike vrste i sorte, utiču vremenski uslovi, pre svih – temperatura. Toplo vreme ubrzava cvetanje.

Ako svi ovi uslovi budu ispunjeni, sledeća faza od koje sve zavisi je – oprašivanje i oplodnja. Oprašivanje je prenos polena na tučak, nakon čega dolazi do oplodnje. Razni činioci mogu uticati na uspešnost oplodnje. Za klijanje polena optimalne su temperature između 22 i 27 stepeni Celzijusovih. Ako je vlaga u vazduhu niska, dolazi do isušivanja tučka i polen se ne može „primiti“ (nema oplodnje), dok viši nivo vlage stimuliše klijanje polena. Jak vetar ometa let pčela i pospešuje isušivanje tučka, a jaka kiša može razrediti ili isprati sekrete s tučka, isprati polen i sprečiti let pčela. Zaraženi i napadnuti cvetovi obično nisu sposobni za oplodnju.

Dobrom snabdevenošću hranljivim materijama (u odnosu kada je voćka loše snabdevena) može se povećati postotak oplođenih cvetova i do tri puta. Ako spoljni uslovi za oprašivanje i oplodnju budu zadovoljeni, i ako se kod sadnje voćnjaka vodila briga o pravilnom rasporedu i broju oprašivača, nakon oplodnje dolazi do zametanja plodova.

(Novosti)