Obezbeđivanje dovoljnih količina hrane za zimovanje pčelinjih društava, posebno gde je zbog lošeg vremena tiha paša izostala, mora se uraditi prihranom.
Ona je, kako mnogi iskusni pčelari kažu, nužno zlo, ali tada neophodno. Samo spravljanje sirupa nije nepoznanica, a već dugo plastične hranilice su postale sastavni deo košnice. Međutim, i pored toga, još uvek je u upotrebi mnogo košnica nastavljača sa klasičnim drvenim hranilicama koje su sasatavni deo zbega.
Ako su nastavci i svi drugi elementi košnice savesno i redovno održavani, šteta je ne iskoristiti i ovakve hranilice. Ali, zbog osobina drveta, odnosno lesonita ili lepenke koji su se nekada koristili za dno hranilice, njihove poroznosti i utezanja i vitoperenja spojeva, teško je obezbediti pouzdano zaptivanje, pa mnoge procure ili vlaže sa donje strane.
Nekada je pčelarima preporučivano da se sve dobro istutkališe, a površine povošte. Takva hranilica ima još jednu nepogodnost – teško ju je održavati čistom, a spojevi su odlično mesto za razvoj gljivica i raznih patogena. Svakako da to nije razlog da bi se one izbacile iz upotrebe, tim pre što su deo višestruko korisnog zbega.
Rešenje je veoma jednostavno i pomalo „ukradeno“ iz kulinarstva. Potrebno je samo od aluminijumske folije namenjene uptrebi u pripremanju hrane oblikovati bazenčić u kojima se sipa sirup.Prethodno se iseče dovoljno veliki komad, a potom lagano rukom oblikuje tako da čini oblogu drvenog dela. Krajevi se blago naboraju, kao i uglovi jer se time dobija obilje neravnina za sigurno hodanje pčela.
Čak i samo dno može biti nešto naborano da bi se nespretne pčelice koje padnu u sirup imale gde da pomognu.Ova folija daje apsolutnu neporoznost, a sanitarna ispravnost zagarantovana je njenom prvenstvenom namenom za kuhinjske potrebe.
(Moje selo)
