Šta ne treba da radite u vrtu

PONEKAD iz neznanja ili navike, obavljamo u bašti neke poslove koji, u stvari predstavljaju – gubljenje vremena. Tako, na primer, uzaludno je da se trudite da promenite osnovnu strukturu vašeg zemljišta.

Ona je ili bazna ili kisela i ni na koji način nećete uspeti da bitno promenite ove osobine, bez obzira na to šta dodajete.

Dodavanje uree i organskih materija alkalnom zemljištu, ili kalcijuma i magnezijuma kiselom, može samo privremeno a ne trajno da promeni PH vrednost. Bolje je zato da sadite one biljke koje će se zemljištu prilagoditi.

Ako ste mislili da dubokim oranjem možete da se oslobodite korova, varate se. Oranjem će korov samo ojačati jer na površinu zemlje izbacujete možda i opasnije biljke od onih kojih ste hteli da se rešite. Takođe, ni čupanje svih useva na kraju sezone nije preporučljivo, izvadite biljke delom da biste napravili kompost, a ostatak ostavite da istrune u zemlji i tako je nahrani.

Zalivanje biljaka jedan je od omiljenijih poslova u bašti, pa mnogi nehotice u tome preteraju. Previše vode nije dobro za vaše biljke, može da smanji prinos, a pritom podstiče rast korova i spira hranljive materije iz zemlje.

Još jedna uobičajena greška je – preterano đubrenje. Mnogi zemlju đubre iako u njoj ima dovoljno hranljivih materija potrebnih za rast biljaka. Ukoliko stavljate više đubriva nego što treba ili to radite prečesto, povećaćete slanost zemljišta i “ubiti”, a ne nahraniti biljke.

Unapred treba da znate i da je gajenje povrća na parcelama koje su u senci – uzaludan posao. Većini biljaka treba puno sunca da bi porasle, a plodovi sazreli. Zato za gajenje povrća odaberite najsunčanija mesta u dvorištu.

Nemojte koristiti hemijska sredstva za prskanje voća i povrća ukoliko to baš nije neophodno. Ona su važna u velikoj, industrijskoj proizvodnji, ali u kućnoj bašti nisu. Pokušajte problem da rešite prirodnim sredstvima.

(Novosti)