Soja je vrlo značajna poljoprivredna biljka koja ima široku i raznovrsnu primenu. Od nje se dobijaju proizvodi značajni ne samo za ishranu ljudi i domaćih životinja, već i za industrijsku preradu.
U ovom pogledu retke su njivske biljke koje se mogu porediti sa sojom jer, izmedju ostalog, poboljšava strukturu zemljišta, što je veoma važna stvar u ratarstvu.
Soja ima veliki značaj u ishrani svih vrsta domaćih životinja, a naročito krava muzara i stoke u tovu, bilo da se koristi u obliku zrna, pogača, brašna (prekrupe), bilo u obliku zelene mase, sena i silaže. Zrno soje može da se daje stoci, ali takvo iskorišćavanje je manje ekonomično nego ako se daje u obliku pogača ili brašna. Ako se stoci daje zrno, treba ga prethodno prokuvati ili propržiti da bi se otklonio tripsin inhibitor.
Uljane pogače i brašno predstavljaju cenjenu koncentrovanu hranu bogatu belančevinama i mineralnim materijama. U pogačama napravljenim od sojinog brasna se nalazi oko 47% belančevina.
Soja se, kao što je pomenuto, gaji za proizvodnju voluminozne stočne hrane. U ovu svrhu koristi se njena zelena masa, bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mineralnim materijama, vitaminima i drugim značajnim materijama za ishranu domaćih životinja.Za voluminoznu stočnu hranu soja može da se gaji sama ili u smeši s drugim biljkama (kukuruzom, sirkom i dr.). Ako se zelena masa osuši i samelje, dobija se kvalitetno brašno.
Ne sme se izgubiti iz vida da soja ima veliki agrotehnički značaj. Zahvaljujući snažno razvijenom i dubokohodnom korenovom sistemu, ona veoma blagotvorno utiče na održavanje i poboljšavanje strukture zemljišta. Osim toga, blagodareći simbiozi s bakterijama koje žive na njenom korenu, soja može da nakupi iz atmosfere 120-300 kg/ha azota. Zato se posebno ceni kao značajan predusev u plodoredu za mnoge useve, a naročito žita.
(Moje selo)
