Setva rasada krajem februara

KUPUS podnosi nešto niže temperature, pa je za podizanje toplih leja potreban tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku (20-30 cm). Takve leje nazivaju i polutople. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od 16 stepeni.

Rasad kupusa se ne pikira i seme treba posejati u redove od 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba oko 500 grama semena. U jednom gramu ima 180-350 semenki. Za metar kvadratni leje je potrebno oko dva grama semena. Seme, u određenim uslovima, zadržava klijavost od pet do sedam godina.

Kupus brzo niče i raste. Rasađuje se kad biljčice dobiju 5-6 listova. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljčica, tako da za hektar treba oko 80 metara kvadratnih leja. Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno. Rani kupus ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti zemljišta i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji od 30.000 do 40.000 biljaka.

Po čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom (bokvicom), slabe, polomljene, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje nego što je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom. Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.

Ako se rasad gaji u kontejnerima, dovoljno je da biljke budu stare 15-20 dana. Za to vreme korenov sistem napravi dobar busen. Biljke sa busenom se lako primaju. Njima se ne skraćuje lišće.

Ponekad rani kupus cveta pre donošenja glavica. Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mladih biljaka nastupe povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju (termoindukciju), ona može da se obavi bez ozbira na to što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.

Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod pet stepeni Celzijusovih, za period 30–60 dana, zavisno od sorte. Znači, ako je rasad star 30-40 dana, ako je u leji bilo takvih uslova (temperatura nižih od 5 stepeni) i ako u aprilu bude dovoljno hladnih dana, jarovizacija se često obavi pa se dešava da i 50 odsto biljaka procveta. Ovo je naročito karakteristično za srednje rane i kasne sorte, ako se gaje kao rani usev, a i za rane, ako su proleća hladna. Kupus držan na temperaturama iznad 16 stepeni neće procvetati ni posle dve godine.

LEJE

* Topla leja – Za ranu proizvodnju setva se obavlja sredinom februara. Količina semena je 3-5 g/m leje. Na metru kvadratnom leje može se odgajiti oko 500 biljaka. Za zagrevanje se najčešće koristi sirovi stajnjak.

* Hladna leja – Za jesenju i zimsku potrošnju setva se obavlja u maju i junu. Formiraju se leje širine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu na kom ranije nisu gajene kupusnjače. Potrebno je oko dva grama semena za kvadratni metar leje.

Dezinfekcija zemljišta u hladnoj leji može da se obavi bez hemijskih sredstava: na odabranom mestu založi se vatra od slame i granja. Kada se ukloni višak pepela i ćumura, površinski sloj se prekopa i poravna grabuljicama. Vatra uništi seme korova, insekte i spore gljivica i bakterija. Na ovaj način kupus raste u sterilnim uslovima. Nema propadanja rasada i pojave korova. Jedino buvači mogu da dođu sa strane. Prskanje rasada insekticidima ima važnu ulogu u borbi protiv lisnih vaši i buvača. Pri tome obavezno dodati i okvašivač – tečni deterdžent, kako bi se sredstvo za zaštitu zalepilo za biljnu masu. Kada lisne vaši napadnu bokvicu, biljka nema temeni pupoljak i odbacuje se prilikom sadnje.

Rasad prispeva za rasađivanje 30-45 dana posle nicanja. Biljke treba da su čvrste, zdrave, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom.

PRVA ŽETVA

NAJRANIJI hibrid je prva žetva F1 čije glavice stasavaju za berbu za samo 50-55 dana od sadnje. Može da se sadi u plastenicima, ali i na otvorenom polju. Podnosi gustu sadnju (50 x 40 cm). Glavice su okrugle, umereno zbijene, prosečne mase od 1 do 1,5 kg. Jestivi deo je bele boje, hrskav, sladak i ukusan. Kočan i kuhinjski otpadak su oko 10 odsto.

ADUT

DRUGI hibrid pogodan za ranu proizvodnju je adut F1 koji sazreva za 65 do 70 dana po sadnji. Preporučuje se sadnja na razmaku 50 x 40 cm. Glavice su nešto krupnije od prve žetve, a listovi su nežne teksture, sa blago izraženim rebrima, umereno zbijeni. Otporan je na pucanje i na rane mrazeve.

GOLUBANAC

GOLUBANAC F1 je srednje rani hibrid koga treba gajiti iz rane setve za letnje berbe i junske – za jesen. Ima visok prinos, čvrste okrugle glavice. Otporan je na bakterioze i dobro se čuva.

(Novosti)