Šećerna repa – kraljica ratarskih useva

Kraljica ratarskih useva – agronomski je sinonim za šećernu repu. To je usev  koji  tokom vegetacije traži stalnu pažnju, vrhunsku negu i znanje. Dovoljan je samo jedan kiks u agrotehnici i rezultat više nije niti približno onom željenom.

Borba za prinos počinje već kod izbora zemljišta (parcela) i preduseva. Šećerna repa voli  rastresito i duboko zemljište  neutralne do slabo alkalne reakcije. Najosjetljivija je od svih ratarskih kultura na plodored, a najbolji predusevi su strne žitarice i krupnozrne leguminoze. Na istu površinu može se sejati tek svake 4-5 godine.

Potencijalni prinos korena, zanemarujući agrotehničke mere i klimatske uslove  tokom vegetacije, produkt je sadržaja mineralnih elemenata sadržanih u zemlji  i istih tih elemenata dodatih mineralnim ili organskim đubrenjem. Planiranjem đubrenja  –  planira se i prinos, a bez analiziranog stanja tla teško je ili gotovo nemoguće odrediti potrebe za djubrenjem. Planirane količine đubriva  dodaju se zaoravanjem.

S obzirom na predusev  za šećernu repu  se preporučuju dva oranja, letnje pliće (20-ak cm) i jesenje/zimsko duboko (30-35 cm). Tako se azotna đubriva  mogu rasporediti kroz ta dva oranja i jedan deo u proćetnoj pripremi, dok se đubriva  na bazi fosfora i kalijuma ubose dubokim oreanjem.

Predsetvena obrada obavlja se neposredno pre setve  setvospremačem, mada je realno prva mehanička mera obrade tla zatvaranje zimske brazde. Površinski sloj – setveni, mora biti fine mrvičaste strukture do dubine jetve (2 – 3 cm). Takvom obradom postižemo  da posteljica na koju se polaže seme bude osetno tvrđa. Na taj način dobro se uspostavlja kontakt semena i vlage iz kapilarnog uspona, a ujedno dolazi do bržeg i ujednačenijeg nicanja.

Šećerna repa je prva okopavina s kojom počinje  prolećna setva, a sa ovom operacijom možemo započeti čim temperatura setvenog sloja dosegne 6 – 8˚C. Dubina setve je već spomenuta i iznosi 2 – 3 cm. Optimalni sklop je 85.000 – 95.000 biljaka/ha, mada najnovija istraživanja ukazuju da sklopovi između 110.000 i 120.000 biljaka osim što potencijalno doprinose većem  rodu korena pozitivno utiču i na njegovu digestiju. Razmak između redova je 45 ili 50 cm. Skladno svemu navedenom šećerna repa danas se seje uglavnom na konačan sklop s razmakom u redu od 16 – 19 cm.

Nakon same sjetve prvo o čemu treba razmišljati su korovi. Borba protiv korova praktični počinje nakon setve, prema tome prva mera nege nakon setve a pre nicanja upravo je tretman zemljišnim herbicidima. U današnjoj tehnologiji ovaj prvi tretman ne mora biti nužan, češće se u praksi koristimo isključivo kontaktnim herbicidima i sa tretmanima započinjemo u samom trenutku nicanja useva i korova. Ovakav model zaštite iziskuje provođenje tretmana u više navrata uz značajno manje doze po tretmanu, pa se  na taj način korovi mogu vrlo dobro kontrolisati.

Osim početne brige nakon setve od korova, šećerna repa u fazi nicanja prolazi kritičan period osetljivosti na pojedine štetočine. Od glavnih štetočina  se mogu pojavit i buvači, lisne vaši i repina pipa koja je potencijalno zadnjih godina štetnik broj jedan na skali opasnosti i rizičnosti proizvodnje.

(Moje selo)