REČ STRUČNJAKA: KAKO AZOTOFIKSINOM DO ĐUBRIVA IZ VAZDUHA

Mikrobiološko azotno đubrivo – azotofiksin  (Institut za zemljište, Beograd) služi  za  tretiranje semena mahunarki (leguminoza): soje, pasulja, graška, grahorice, boba, sočiva, bele i crvene deteline, lucerke,  kao i nekih manje poznatih mahunarki na ovim prostorima, galege, nauta i nekoliko vrsta vigne (crvena, zelena i crna).

Kada tretirano seme proklija u zemljištu, bakterije prodiru u koren stvarajući na njemu kvržice „biološke fabrike“ azota u kojima se razmnožavaju i vezuje azot iz vazduha za potrebe mahunarki.

Azotofiksin je jedan od najstarijih i u praksi potvrđenih bioloških preparata u proizvodnji ekonomski značajnih mahunarki u našoj zemlji, posebno soje. Idejni tvorac ovog preparata, čija je proizvodnja u Institutu za zemljište započela 1952. godine, je dr Živojin Vojinović. Sadrži veliki broj (najmanje 2.5-3.0 milijardi po gramu đubriva) pažljivo odabranih, proverenih i visoko aktivnih kvržičnih bakterija (rizobia) koje u procesu simbiozne azotofiksacije snabdevaju biljke navedenih mahunarki azotom.

Preparat je pakovan je u polietilenske kesice u količini dovoljnoj za tretiranje semena za 0,5 i 1 ha. Jedna hektarska doza Azotofiksina (oko 280g) je dovoljna za tretiranje (inokulaciju) 100 kg semena soje, i u proseku zamenjuje do 150 kg čistog azota po 1 ha. Imajući sve ovo u vidu, jasno se vidi velika ekonomska opravdanost ulaganja u proizvodnju i primenu Azotofiksina.

Mahunarke čije je seme tretirano Azotofiksinom, ne pate od nedostatka azota, jer mogu da koriste neiscrpne rezerve ovog elementa iz vazduha, što obezbeđuje: ujednačen usev, povećanje prinosa mahunarki (od 20-50%), kvalitet i kvantitet proteina u zrnu i senu i smanjuje potrebu za đubrenjem mineralnim đubrivima. Primena Azotofiksina takođe, obogaćuje zemljište azotom za naredne poljoprivredne kulture.

Pasulj azotofiksacijom obezbeđuje  do 60%  svojih potreba u azotu; soja  70-80%; detelina       75-85%; grašak 80-90%; lucerka 70-80%.Azotofiksin se proizvodi za seledeće leguminoze – „S“ za soju, „P“ za pasulj i boraniju, „G“ za grašak, grahoricu, bob i sočivo, „L“ za lucerku, „D“ za belu detelinu, „Z“ za zvezdan (smiljkatu). Za dodatne informacije i savete pri upotrebi azotofiksina, pozovite našeg stručnjaka (069/822-3534).

DJORDJE KUZMANOVIĆ, dipl . inž. – Institut za zemljište Beograd

(Mojeselo)