Rasa svinja Pietren podložna infarktu zbog stresa

Uzgajivači svinja u Srbiji biju bitku za život pietren prasića, koji su „čist mišić“, ali imaju toliko slabo srce da im ono od većeg stresa ili buke može da prepukne.

Naši uzgajivači svinja i pokušavaju da dođu do veće zarade gajeći pietren prasiće, koji su jako kvalitetni i skupi. Posao uzgajivača pietrena, međutim, ponekad liči na nemoguću misiju, jer pietrenii imaju izuzetno slabo srce, pa umiru  od stresa. Uzgajivači se zato bore da ih održe u životu pružajući im posebne uslove života u kojima nema stresnih situacija.

Dok se ostale svinje gaje pomoću štapa i čvrste ruke, pijetreni uživaju poseban status. Gazde ne samo da ne viču na njih, već im često i tepaju. Pijetreni potiču iz Belgije, iz istoimenog sela nadomak Brisela. Prvi put se za njih čulo 1920. godine, ali su kao zvanična svinjska rasa zabeleženi tek 1956. godine. Ovi tufnasti prasići se po mnogo čemu razlikuju od ostalih rasa prasića.

Drugačije su građe, pa mnogi znaju da ih okarakterišu kao „atlete“ među svinjama. Za njih se priča da su „čist mišić“, tačnije da nemaju ni gram sala u sebi. Dok ostali prasići, uz razna kombinovanja, na jedvite jade jedva dostignu 60 odsto mesa, svaki prosečan pijetren ima oko 67 odsto. Njihovo meso krasi najbolje trpeze, a sladokusci kažu da bi ga prepoznali „međ’ hiljade“.

Ipak, najznačajnija razlika koja karakteriše pijetren od ostalih prasića jeste njegovo slabo srce, koje, ako se prase uplaši, prepukne. Milan Tošić, penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za Kurir da je pijetren genetski neotporan na stres.

– Ova belgijska rasa svinja je u celom svetu poznata po visokom kvalitetu mesa, ali i visokom stepenu smrtnosti. Pijetreni imaju slabo srce i uopšte nisu otporni na stres. To se naročito ispoljava kad pređu 100 kila, pa je jako teško da se čuvaju za tov. Za njih je pogubna i buka, a teško podnose i letnje periode. Od vrućine se samo „izvrnu“. Zbog svega toga, mnogi uzgajivači su počeli da ih ukrštaju sa drugim rasama kako bi prasići stekli neki imunitet – priča Tošić.

On objašnjava da se i pre dvadesetak godina pojavila jedna varijanta pijetrena koja je otporna na stres.

– U severnoj Bavarskoj se pojavio taj tip koji je genetski otporan na stres. On se naziva NN varijanta pijetrena, dok je onaj „strašljivi“ PP varijanta. Postoji i međuvarijanta, koja se označava sa NP. Poslednjih godina, mešanjem se razvio ovaj otporni NN tip, pa se sada pijetren češće gaji. Ipak, i dalje se najviše koristi za „kombinovanje“.

Kako bi se iskoristilo najbolje od pijetrena, uzgajivači su počeli da ih ukrštaju sa domaćim rasama, pa se danas ovi neobični tufnasti svinjčići retko gde sreću u čistom obliku. Najčešće se prvo mešaju rase landras i veliki jorkšir, a onda dolazi pijetren. To stručnjaci zovu oplemenjivanje krvi. Na taj način se uz pomoć pijetrena povećava procenat mesa u svinji. Obična svinja ima oko 50 odsto mesa, ali ako je oplodi pijetren, potomci dostignu i 60 odsto – kaže Tošić.

(Novosti)