Tokom januara pčelar ima obavezu da makar jednom nedeljno obilazi pčelinjak. Uzimskim mesecima je važno da pčelinjak bude zaštićen od vetra i okrenut prema sunčanoj strani.
Sneg se skida sa leta košnica dok se sa krova ne skida jer je odličan izolator. Ukoliko je više snega na košnici pčele potroše manje hrane.
Mrtve pčele koje se nađu na letu takođe treba redovno uklanjati. Kada se podiže krov košnice proverava se utopljavajući materijal i ako je mokar zamenjuje se suvim i čistim. Zbog ventilacije on ne sme da « zadihtuje ». Kada sneg počne da se otapa uklanja se pažljivo sa poletaljki da ne bi preko noći zaledio i zatvorio leto, što bi moglo izazvati uginuće društva.
Za vreme zime miševi i poljske voluharice pričinjavaju najveću štetu pčelinjaku, jer košnice svojom toplotom i materijalom za ishranu pružaju ovim glodarima veoma povoljnu sredinu za zimovanje. Najčešće ulaze u košnicu kroz leto ili otvore koje sami prave na osetljivim mjestima. Kad prodru u košnicu jedu saće, med, cjetni prah i same pčele. Pčele su tokom zime slabo pokretljive i ne pružaju nikakav otpor, pa ovi glodari izgrizu i iskidaju saće.
Ako se prilikom zimskog obilaska pčelinjaka zapazi na letu izgrickano saće i mrtve pčele, košnica se otvara i odstranjuje glodar ukoliko je prisutan. To se radi samo ukoliko je temperatura viša od 10stepeni. Ukoliko je niža od 10 stepeni košnica se unosi u jednu prostoriju koja nije zagrejana, pažljivo se izvade okviri, odstrani glodar i istim redom se vraćaju nazad.
U ovom periodu je neophodno da leto bude otvoreno onoliko koliko omogućava priliv svežeg vazduha u sve ulice gde su pčele formirale klube. Vodena para koja nastaje u zimskom klubetu odvodi se kroz otvor na poklopnoj dasci, koji se proverava da nije eventualno začepljen.Tako se izbegava kondenzovanje pare u vodene kapljice koje mogu biti uzrok plesnivosti saća, ramova, zidova košnice i uginuća pčelinjih društava.
Pčele se ni u kom slučaju ne smeju uznemiravati. Uznemirenost izaziva tzv. rasturanje klubeta, pri čemu se pčele, usled hladnoće ukoče i uginu. Zbog potresa dolazi do pojave bezmatka, jer se iz rasturenog zimskog klubeta rashlađena matica otkači sa sata i izolovana ugine.
Pčelari vole da gumenim crevom „osluškuju“ pčelinja društva i da na osnovu zujanja koje se čuje, ustanove da li su društva dobro, da li je matica prisutna i da li imaju hrane. Ravnomerno i tiho brujanje je siguran znak da je sve u redu u košnici. Kada se kucne u zid košnice i zujanje se pojača, pa se zatim umiri, to je znak da je društvo u redu. Ako zvuk nije takav onda se preduzimaju odgovarajuće merre. Kada pčele nemaju dovoljno kvalitetne hrane u medu, na satonošu se dodaje šećerno – medna pogača. Pčelama će nekoliko dodatih pogača omogućiti bolje prezimljavanje i uspešnu prolećnu obnovu.
(Moje selo)
