Greške u ishrani prasadi

Uvođenje kaveznog sistema u odgoju prasadi predstavljalo je značajan korak napred u odnosu na podno držanje svinja. Međutim, praksa je pokazala da je i pored postignutog napretka, problem smrtnosti podmlatka ostao nerešen. Smrtnost je čak i povećana.

Loši rezltati u pogledu mortaliteta podmlatka posledica su i ranog odlučivanja prasadi od sise – s 20 do 25 dana. U tom kritičnom uzrastu podmladak ima male količine antitela, zbog čega dolazi do opšte slabosti organizma i uginuća.

Jedan deo rano odlučene prasadi uopšte ne nauči da jede koncentrate u pravom trenutku iz više razloga, na primer, zbog lošeg ukusa ustajalog hraniva, neprijatnog mirisa usled visokog procenta masnoće, nepodesne hranilice i tako dalje.

Zato prasad od druge nedelje uzrasta treba prihranjivati predstarterom koji obavezno mora da sadrži i mleko u prahu. U prve tri nedelje svako prase dobija dovoljno mleka, a u periodu privikavanja na koncentrate neizbežan je izvestan rastur hraniva.

Ishrana počinje količinom sto grama dnevno u četiri obroka. Na taj način hrana će se duže zadržavati u želucu i tako sprečiti proliv, koji može da bude smrtonosan.Posle toga nastaje period prave ishrane, a broj obroka takođe se kreće od četiri do pet u toku dana.

Rano odlučivanje prasadi predstavlja veliki stres, pogotovu ako je telesna masa u tom periodu veoma mala. Kako u uzrastu 20 do 25 dana prasići nemaju u organizmu dovoljno hlorovodonične kiseline, ne dolazi do optimalne kiselosti u organima za varenje, troše se sopstvene rezerve masti i do 50 odsto i javljaju bolesti koje naajčešće dovode do uginuća.

Zato podmladak treba da bude odlučen od majke u starijem uzrastu i nikada ne sme da gladuje. Loša je praksa da se prasadima hrana daje u izobilju ili da gladuju više dana.

Pored sojine sačme i ribljeg brašna, hraniva za prasad moraju obavezno da sadrže i mleko u prahu. Umesto mleka može se davati surutka ili sojin griz, naravno ako gazdinstvo raspolaže ovim hranivima.

(Moje selo)