Zimi je aktivnost pčela svedena na minimum. One uzimaju vrlo malo hrane i troše neznatne količine kiseonika, pa je i proizvodnja ugljen dioksida i cosene pare minimalna. Temperatura u sredini zimskog „klubeta“ pčela je oko 20 stepeni, a može biti i manja.
Tokom februara mnogo se toga menja.
Matica počinje polaganje jajašca, iako su pčele još stisnute u klubetu. Za normalan razvoj potrebna je ujednačena temperatura od 35 stepeni. Pčele radilice su tada mnogo aktivnije. Mlade pčele koje su u razdoblje zimskog mirovanja ušle sa starošću od dve nedelje, počinju leglo da hraene sa matičnim mlečom. Naime, njima je ostala razvijena mlečna žlezsa i jedino su one sposobne da proizvedu prvu matičnu mleč, bez koje nema razvoja legla. Zbog toga počinje i potrošnja zaliha polena koji do sada nisu trošile.
Zbog te živosti u košnici troše znatno više kiseonika i izlučuju veće količine ugljen dioksida i vodene pare, pa treba redovno provetravati košnice. Opisane promene i živost u košnici može se ujutro prepoznati na letu po kapljicama vode koje se ponekad cede kroz njega.
U februaru je više posla i za pčelara. Nagle promene temperature uopšteno su štetne za pčele zimi, a pogotovo za leglo na krajevima klubeta. Zbog toga treba naglo skinuti utopljavajući materijal, već postupno i u skladu sa vremenskom prognozom. Na taj način se reguliše razvoj legla da ne bi prešao veličinu klubeta.
(Moje selo)
