Jedina turistička grana koja u Evropi beleži rast tokom finansijske krize jeste seoski turizam, pokazuje statistika. Etno sela u Srbiji su sve popularniji način odmora, ne samo za krizom pritisnute građane, nego i za mnoge strance koji su se poželeli odmora i tišine.
Mnogi odmor na selu biraju zbog ukusne i izdašne domaće hrane, neki uživaju u lovu, pečenju rakije ili branju pečuraka, a pojedini se mašaju vila i grabula i prepuštaju seoskim poslovima.
1. DRVENGRAD – Stogodišnje brvnare
Drvengrad je dobio prestižnu nagradu stručnog žirija briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije, koji ga je proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi. Nalazi se na Mokroj gori, između Zlatibora i Tare, a izgradio ga je reditelj Emir Kusturica. Seoski trg je popločan drvenim železničkim pragovima i opkoljen brvnarama koje su prenete iz sela zapadne Srbije i Bosne, a stare su i 100 godina. Drvengrad ima galeriju, biblioteku, bioskop „Andergraund“, poslastičarnicu, restoran sa domaćom kuhinjom i prodavnicu narodne radinosti. Glavna ulica nosi naziv Ive Andrića, a postoje i ulice Če Gevare, Dijega Maradone, a jedna nosi ime Novaka Đokovića. Kusturica je jednom rekao: „Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo.“
2. SIROGOJNO – Muzej pletilja
Sirogojno je 1980. postalo muzej i dobilo naziv „Staro selo“. Na prostoru od pet hektara nalazi se 47 drvenih kuća, prenetih iz okolnih zlatiborskih sela i opremljenih autentičnim pokućstvom, oruđima i alatima. Selo je sagrađeno 1979. i svako domaćinstvo ima mlekar, ambar, koš-salaš za kukuruz, po jednu hlebnu peć, kačaru sa kazanom za pečenje rakije, pčelinjak i sušionicu za šljive. Pod krovovima i na travnjacima ovog etno sela izloženo je oko 2.000 eksponata koje godišnje vidi oko 100.000 ljudi. Svim posetiocima na raspolaganju je apartmanski smeštaj u brvnarama, kao i krčma. Selo ima i crkvu brvnaru, izgrađenu 1821. U selu se nalazi Muzej pletilja i prodavnica suvenira u kojoj se mogu kupiti čuveni ručno rađeni džemperi od ovčije vune.
3. TERZIĆA AVLIJA – Brezova soba
Terzića avlija se nalazi se na proplanku nedaleko od centra sela Zlakusa. Ima tipično seosko dvorište iz okoline Užica s početka 20. veka i dve stare kuće i okućnicu sa salašem, šupom, mlekarom i bunarom. Prva kuća je rađena od nepečene cigle i pokrivena je biber crepom, a u njoj se nalazi apartman sa neobičnom brezovom sobom. Druga kuća je napravljena 1925, a svojevremeno je bila prva seoska škola. U jednoj većoj brvnari, staroj 100 godina, nalazi se postavka stare učionice sa skamijama i školskim inventarom iz prošlosti. Jedan manji vajat (mlekar) je opremljen za prenoćište planinara sa dva ležaja-slamarice. U blizini Terzića avlije se nalazi poletilište za paraglajdere, Potpećka pećina, rečica Petnica, vodopadi, stare vodenice.
4. LATKOVAC – Ručak u bivšem zatvoru
Selo je smešteno u podnožju planina Kopaonik, Goč i Željin kod Aleksandrovca. Latkovac je izrastao na više od dva veka starom ognjištu predaka porodice Knežević. Žitelji su bili veoma cenjeni i poznati vinari, poljoprivrednici i zanatlije. Pre dve decenije napušten zaseok Kavrići danas je turističko-kulturni centar. Selo se diči planinskom vodom, lekovitim biljem, zdravim vazduhom, domaćom hranom. Sastoji se od četiri kuće, štale i ambara. Najstarija, crvena kuća je do početka 20. veka bila sudnica i stara je oko 200 godina. Ostale kuće izgrađene su od blata, slame i greda početkom prošlog veka. Pored biblioteke i etno dućana sa domaćim proizvodima, tu je i restoran koji je pre dva veka bio dnevni zatvor Župskog okruga, a potom 100 godina vinski podrum.
5. TIGANJICA – Banatska vetrenjača
Tiganjica se nalazi na samom ulazu u Specijalni rezervat prirode „Carska bara“, na desetak kilometara od Zrenjanina. Selo je građeno je u starom banatskom stilu i u njemu su prikazane verne replike banatskih kuća i načina života iz 19. veka. Prepoznatljiv je po velikoj banatskoj vetrenjači. Na ulazu u lovački restoran „Trofej“ nalazi se otvoreno, ukrašeno ognjište, gde se spremaju specijaliteti ispod sača, roštilj, riba, paprikaši, divljač i domaći hleb. Nekad davno zvao „Kod žive Mađarice“ i imao je najbolji perkelt gulaš u bližoj i daljoj okolini. Posebna atrakcija Tiganjice je mini zoološki vrt u kojem su smešteni petlovi, paunovi, srne i patke. Zaštitni znak kompleksa je medved Miša.
6. RAJSKI KONACI – Tajna pite bundevare
Rajski konaci su seosko domaćinstvo i nalaze se u selu Leušići, ispod planine Suvobor. Selo Leušići se prvi put pominje 1718. godine, ime je dobilo po svom osnivaču Leju, a stanovništvo uglavnom čine familije koje su se doselile iz Hercegovine. Živopisne drvene kuće imaju centralno grejanje, u potpunosti opremljenu kuhinju i luksuzno kupatilo. Posetioci imaju besplatne časove kuvanja pekmeza i savijanja pite bundevare, a mogu da učestvuju i u sezonskim radovima, kao što su sakupljanje gljiva i lekovitog bilja, branje šljiva, jabuka i pečenje rakije. Okruženi su imanjem od 17 hektara sa pašnjacima, voćnjacima, šumom i planinskim rečicama.
7. ŠTITKOVO – Štitovi za ratnike
Štitkovo je planinsko selo kod Nove Varoši smešteno u uskoj dolini reke Tisovice i njenog izvora Vrelo, koje tri strane okružuju planine. Nastalo je u doba Nemanjića kao naselje s obeležjima prestonice, u kojem su izrađivani štitovi za srpske ratnike. Kuće su napravljene od kamena i drveta u starovlaškom stilu i potiču s kraja 19. veka. Najstarija brvnara podignuta je 1882. U ovom selu decenijama su stolovali čuveni knezovi Raškovići, a danas ovde živi jedva stotinak duša. Stručnjaci tvrde da su kuće odolele vremenu jer se pri izgradnji poštovao narodni kalendar seče drveta. Stabla za brvnare obarala su se samo između 8. novembra i 14. februara.
8. MORAVSKI KONACI – Jezero s drvenim mostovima
Etno selo Moravski konaci osnovano je u samom srcu Srbije, kod Velike Plane. Ovde se nekada nalazio muljak, iz kojeg je ciglana izvlačila vrstu zemlje, pogodnu za opeku. Vremenom su se napravila udubljenja koja su se punila podzemnim vodama na površini od 1,5 hektara. Tako je nastalo jezero sa devet ostrvaca povezanih sa 11 drvenih mostova. Duž obale jezera danas je staza osvetljena za večernju šetnju, a uz nju dve vodenice i amfiteatar na otvorenom. Smeštaj gostiju organizovan je u kućama koje su spolja napravljene tradicionalno od drveta, a iznutra su ozidane i malterisane.
9. VRHPOLJE NA DRINI – Hajdučki raj
Etno selo Vrhpolje kod Ljubovije je sa svojom okolinom turistički biser Azbukovice. U brvnarama se može prenoćiti, a za ljubitelje prirode rafting na Drini je nezaboravan. Ovde se odigrava „Drinska regata“ za one koji vole adrenalin, zabavu i uzbuđenje. Ceo kraj zovu Pecaroški raj, jer Drina teče preko kamena, pa je voda toliko čista da može da se pije. Stari vajati su pretvoreni u lepe bungalove, a kuća iz 1863. preneta je sa obale Mlave i pretvorena u „Hajdučki raj“, centalni objekat sela. Najlepša je prostrana terasa nad Drinom.
10. DIVLJAKOVAC – Ruža vetrova
Etno selo Divljakovac građeno na obroncima planine Bukulje ima pogled na grad i širu okolinu. Na 380 metara nadmorske visine ukrštaju se vetrovi, pa je zbog ruže vetrova selo poznato kao vazdušna banja. U selu se nalazi sedam vajata starih više od 200 godina, koji su opremljeni kao dvokrevetni i petokrevetni apartmani. Etno selo je ograđeno pletenom ogradom i tarabama, staze su napravljene od ćeramide, a tu je i furuna za pečenje hleba, burad kao kante za otpatke, amovi, stara kola, cveće…
(vesti)
