Pomera se rok predzimske setve graška: Pravo vreme u novembru

U našim uslovima grašak se seje uglavnom rano u proleće, mada i jesenja i predzimska setva imaju niz prednosti.

Ranim prispevanjem mladog graška u proleće iz jesenje i predzimske setve, oslobađa se zemljište za setvu drugih kasnijih povrtarskih useva (paradajz, paprika, krastavac, kornišon, mrkva …), što pruža mogućnost gajenja i korišćenja dva useva sa istog zemljišta u toku jedne godine.

Nekada se, uglavnom, preporučivala ranija setva graška u jesen, tako da usev pre početka mrazeva i snega odraste 10-12 cm i dobro se pripremi za prezimljavanje. Međutim, predzimska setva graška, za razliku od jesenje, obezbeđuje bolje prezimljavanje biljaka. Zapravo, naklijalo seme u stadijumu klice bolje prezimljava. Ukoliko se zakasni sa setvom, pa ne nastupi naklijavanje semena, ono će u toku zime u znatnoj meri da istruli. Zato pred zimsku setvu treba obavljati u vremenu od 5. novembra do 5. decembra. Sorte graška okruglog ili glatkog semena pokazuju veću otpornost prema niskim temperaturama od sorti uglastog i naboranog semena.

Grašak se pri normalnoj prolećnoj setvi seje na dubinu od 3 do 5 cm, u zavisnosti od toga da li je zemljište teško ili lako, odnosno suvo ili vlažno. Prilikom predzimske setve, s obzirom na to da se prezimljavanje odvija u stadijumu klice, dubina setve treba da iznosi 6-7 cm. Setvena norma je uvećana za 20 do 30 odsto, kako bi se u izvesnoj meri nadoknadio broj izmrzlih biljaka u toku zimskog i prolećnog perioda. Takođe, za predzimsku setvu graška, s obzirom na relativno nepovoljne uslove za nicanje u zemljištu u ovo doba godine, mora se koristiti seme dobrog kvaliteta.

Grašak posejan u jesen, odnosno pred zimu, može se brati 7-12 dana ranije u odnosu na grašak posejan u proleće. Međutim, kasni prolećni mrazevi mogu da utiču na opadanje cvetova i tek formiranih mahuna kod ranostasnih sorti. Ovo se događa samo u godinama sa izrazito kasnim prolećnim mrazevima.

Sazrevanjem mladog graška u rano proleće postižu se znatno veće cene na tržištu, nego kod graška koji se seje u proleće. Ali zapamtite, dobar rod graška imaćete samo ako se opredelite za ranostasnu sortu, koja poseduje veliku otpornost prema niskim temperaturama. U protivnom, ako za setvu koristite kasnostasnu sortu, pozitivan efekat predzimske setve, koji se ogleda u ranijem prispevanju mladog graška u proleće, u odnosu na prolećnu setvu – nećete imati.

(Novosti)