PLAMENjAČA ŠLjIVE IZ OPALOG LIŠĆA

Posle šarke, plamenjača je najopasnija bolest u našim šljivicima. Obolevaju sve sorte šljiva, pa čak i sve sorte voćaka, ali najviše „požegača“.

Pege se javljaju isključivo na lišću. One su kružnog oblika ili eliptične, u početku razvoja su žućkaste boje, a na kraju narandžaste. Njihova veličina se kreće od nekoliko milimetara pa do jedan i po santimetar. Zaražena mesta na lišću često ispadaju, tako da se javljaku manji ili veći otvori, pa list izgleda rešetav.

Prouzrokovač plamenjače šljive je parazitna gljiva, koja prezimljuje u opalom lišću iz kojeg se širi zaraza. Izbacivanje spora, kao i sama zaraza, razvija se se samo za vreme kiše, a dospevanje spora na lišće potpomažu vazdušna strujanja. Zaraze su najmasovnije dve-tri nedelje po kretanju vegetacije.

Kako se može sprečiti ova bolest? Pošto se parazit zadržava u opalom lišću, preporučuje se da se ono sakuplja i uništava spaljivanjem. Preoravanjem šljivika i jednim zimskim prskanjem smanjuju se, takođe, mogućnosti zaraze.

Osim toga, moraju se primeniti i preventivna prskanja fungicidima. Ukupno se preporučuju tri prskanja: prvo po precvetavanju, drugo oko dve nedelje posle prvog i treće krajem maja ili početkom juna. Jedan od efikasnih preparata je i Penkozeb u količini 20 do 25 grama na deset litara vode.

(Moje selo)