ZDRAVA hrana je želja većine ljudi, a ko ima želju i nešto zemlje, može i da uz malo truda sam odgaja namirnice.
Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima i bez korišćenja hemikalija kojima se na veštački način podstiče brži rast biljaka. Saditi i održavati organsku baštu je korisno iskustvo, a slično je kao i rad u običnoj bašti. Međutim, da bi bašta bila organska treba više planirati i analizirati zemljište.
ODABIR LOKACIJA
Najbolje je početi sa malom površinom. Lokacija se bira u zavisnosti od toga da li će se gajiti cvetni vrt ili samo povrće. Povrću je potrebno najmanje šest časova sunca.
Potencijalnu zemlju treba posmatrati nekoliko puta dnevno – koliko dobija sunca, koji je deo u hladu, da li je pod naletom vetra, da li je vlažno ili suvo. Zatim, obavezno treba uraditi analizu zemljišta i za to se zovu stručnjaci. Naime, besmisisleno je gajiti organsku baštu na lošoj ili zagađenoj zemlji. Za početak, dovoljno je uzeti grumen zemlje i stisnuti je – ukoliko zadrži oblik i kada je protresete postane rastresita znači da je ilovača, što je idealno jer zadržava vlagu i hranljive materije. Ukoliko zadrži oblik i kada se protrese znači da je glinena i ona se sporo suši. Ukoliko se zemlja raspadne čim otvorite šaku znači da je peskovita i biće problema da zadrži hranljive materije, a uz to se i brzo suši.
PRAVLjENjE LEJA
Veličinu bašte treba omeđiti, recimo konopcem između kočeva i početi sa kopanjem. Baštu treba kompletno očistiti, prekopati i početi sa pravljenjem leja.
Pošto dobar vrt čini dobro zemljište treba dodati dosta komposta koji se kupuje u biljnim apotekama. Kada stigne uzorak sa testiranja treba raditi po savetima vezanim za kiselost i hranljive sastojke.
IZBOR BILjAKA
Za početak treba izbegavati biljke sklone bolestima koje treba podrezivati. Uvek treba birati biljke koje uspevaju u kraju, kao i one od kojih ima višestruke koristi.
Većina rasadnika ima biljke koje su izrasle na konvencionalan način, uz upotrebu hemijskih đubriva i pesticida. Pored toga što će preneti izvesnu količinu ovih hemikalija u baštu, ovakve biljke su navikle na hemikalije na kojima su uzgajane. U organsku baštu treba saditi organski gajene biljke, pa treba nabaviti seme ili rasad koji je vidno označen. Pre sadnje treba proveriti da li ima znakova insekata i bolesti.
Rasad treba odmah politi vodom kada se donese kući, čak i ako se odmah sadi. Vlažan koren će se lakše prilagodini novoj sredini. Rupa treba da bude duboka i duplo šira od korena. Kada se utapka zemlja biljku treba dobro zaliti. Na kraju, celu baštu treba pokriti slojem organskog pokrivala (seno, izrendana kora drveta, iseckano lišće ili trava), jer će to sprečiti korov i pomoći da se zadrži vlažnost.
Kako se koji red završi, treba postaviti oznaku na početku. To može da bude kesica, ali i kamen na kojem je napisano ime biljke. Trud uložen u organsku baštu će se isplatiti u narednim godinama.
ISHRANA
Najvažniji zadatak organskog vrta je da se neprestano koristi prirodni otpad kora voća i povrća, nasečeni kopriva i maslačak, ljuske jaja, ostatci od kafe i duvana… Od otpada napravite kompost na krjau bašte i koristiti ga. Ko ne živi u gradu treba da razmisli o kozi koju će hraniti prirodno. Ona će omogućiti organsko mleko i sir, ali i prirodno đubrivo.
Treba koristiti što više prirodnih izvora vode, pa na otvorenom treba ostaviti bačve za kišnicu.
ZAŠTITA
U borbi protiv štetočina neophodna je prirodna sinergija biljaka – jedna pored druge se štite od štetočina. Recimo, uz red šargarepe treba posaditi neven. Između dva reda jagoda treba posaditi beli luk. Po obodu krompira sadite ren, a pored paradajza peršun. Pored malina ili ribizla treba saditi đurđevak. Dragoljub štiti od belih vaši, kamilica od belog crva, a ricinus od krtice.
(Novosti)
